Religija u službi „boginje nacije“

Predstavnici najbrojnijih (nacionalnih) političkih stranaka u Bosni i Hercegovini čine sve kako bi religijske zajednice učinili svojim „istinskim služavkama“, kaže za DW član Akademije nauka i umetnosti BiH i naučni savetnik u Institutu društvenih nauka „Ivo Pilar“ u Zagrebu, Ivan Markešić. On podseća da su uoči opštih izbora u BiH oktobra 2018. godine najbrojnije religijske zajednice želele da daju sopstveni doprinos kako bi konačni izborni rezultati bili po volji „njihovih“ političkih stranaka.

Politički analitičar iz BiH Slavo Kukić veruje da su mogućnosti uticaja religijskih zajednica na izbornu volju biračkog tela veće nego mogućnosti bilo koje političke partije. „Elementarno je prema tome pitanje da li one koriste te svoje mogućnosti? Lično sam uveren da koriste, i to u mnogo značajnijoj meri nego što bi se to moglo i pretpostaviti“, kaže Kukić.

„Predstavnici nacionalnih stranaka u BiH činili su sve kako bi religijske zajednice učinili svojim istinskim služavkama u pribavljanju potrebnog broja islamsko-bošnjačkih, katoličko-hrvatskih i pravoslavno-srpskih glasova, a što su one (religijske zajednice) rado prihvatale smatrajući svoje služenje ’boginji naciji’ ispunjenjem božijeg/Alahovog plana ovde na zemlji. Osnovne vrednosti nauka koji propovedaju bile su i ostale u drugom planu“, kaže Markešić.

Hrvatski glasači najmanje podložni uticaju?

Analizom medijskih sadržaja uoči izbora u BiH 2018, mogla se prepoznati kako „religizacija politike“, tako i „politizacija religije“, ali i već ustaljene sprege „trona i oltara“, kaže naš sagovornik. „Te sprege su čvrste koalicije religijskih zajednica Islamske zajednice, Katoličke crkve i Srpske pravoslavne crkve s ’njihovim’ izabranim političkim strankama – Strankom demokratske akcije Bakira Izetbegovića, Hrvatskom demokratskom zajednicom BiH Dragana Čovića i Savezom nezavisnih socijaldemokrata Milorada Dodika“, kaže Markešić.

Kad je reč o Republici Hrvatskoj, situacija je nešto drukčija. Razloge za to akademik Markešić vidi u činjenici da Hrvatska, iako po pripadanju Katoličkoj crkvi zaista jeste katolička zemlja, u svakodnevnom životu spada u red zemalja s „folklornim katoličanstvom“.

To se najbolje pokazalo u izboru za predsednika Hrvatske Stjepana Mesića, a posebno u izboru Ive Josipovića koji se javno deklarisao kao agnostik. Razlog za to je što najveći broj katolika u Hrvatskoj u svakodnevnom životu ne sledi nauk svojih ’pastira’. Njih samo petnaestak odsto redovno ide u crkvu i ispunjava svoje crkvene obaveze“, kaže Markešić.

Indirektna podrška SPC

Srpska pravoslavna crkva (SPC) nema direktnog uticaja na izbornu volju građana u Srbiji, smatra direktor beogradskog Foruma za etničke odnose Dušan Janjić. „Osim u nekim kriznim situacijama, a takva je bila kada je patrijarh Pavle svojevremeno ohrabrio SPC da i neposredno podržava Demokratsku stranku Srbije, odnosno opoziciju (Slobodanu) Miloševiću. Nekada je postojala i indirektna podrška SPC Slobodanu Miloševiću, ali generalno, SPC danas nema odlučujući uticaj na biračko telo u Srbiji“, kaže Janjić.

On, međutim, ne osporava da indirektna podrška SPC pojedinim političkim strankama i političarima ipak postoji, i to s obe strane reke Drine, što potvrđuju i nedavna odlikovanja koja je SPC dodelila Aleksandru Vučiću i Miloradu Dodiku. Podsećamo da je aktuelni patrijarh Irinej izjavio da „dok je Milorada Dodika, biće i Republike Srpske“. Irinej je to izjavio odlikujući Dodika ordenom Svetog Simeona.

Janjić, međutim napominje da „u srpskom narodu postoji to uverenje da se ordenje daje onom ko odlazi“. Dušan Janjić kaže i da postoji „sentiment jednog dela klera oko stvaranja zajedničke, jedinstvene, kako god je zvali, srpske države“. „Ne treba, međutim, zaboraviti da je Dodik jedan od najmarkantnijih nacionalističkih srpskih vođa iz dijaspore što se u jednom delu SPC gleda s neskrivenim simpatijama“, kaže Janjić.

Direktor Foruma za etničke odnose takođe napominje da je direktna crkvena podrška lideru SNSD narušila ugled crkve kada je SPC „zatvorila vrata“ Banjalučanima koji su, protestujući zbog ubistva Davida Dragičevića, tražili zaštitu od političkog nasilja.

Strah jednih od drugih

Akademik Ivan Markešić veruje da stanje straha jednih od drugih najbolje odgovara političkim strankama koje „strahom dobijaju izbore, a strahom i vladaju“. „U tome ih, nažalost, podržavaju najviši predstavnici religijskih zajednica. Kada ne bi bilo straha od drugih, gore spomenute stranke ne bi imale toliko birača. Zaključno se može reći da za sadašnje stanje u BiH, uz političke, nacionalne, odnosno nacionalističke elite, odgovornost snose i religijske zajednice, jer se još uvek nisu od njih distancirale, već ih bespogovorno podržavaju“, napominje Markešić.

Slavo Kukić zaključuje da uticaj religijskih zajednica „u konačnici zapravo najznačajnije utiče na kontinuitet u dezintegrisanju bh. društva i njegovom rastakanju po etničkim i konfesionalnim vododelnicama. Jer, religijske zajednice su, koliko god to pokušavale da osporavaju, najznačajnija logistika etnonacionalističkim političkim filozofijama. I zbog toga su, barem koliko i te filozofije, i one odgovorne za sve negativne procese koje BiH proživljava i kao država i kao društvo“, zaključuje Kukić.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android