Renesansa evropskih predrasuda
22. februar 2012.
Period kroz koji prolazimo nam je doneo „Renesansu predrasuda“, kako danas piše komentator Frankfurter algemajne cajtunga Nikolas Buse: „Bez ustezanja se evropski narodi gađaju stereotipima koje odavno nismo čuli u ovako zgusnutoj formi. Nemci su ponovo nacisti (ili u blažoj verziji: bizmarkovci), dok evropski južnjaci važe kao sitni prevaranti (Grci kao krupni prevaranti). U štampi nema klišea koji nije iskorišćen, o elektronskim stolovima za kafanske diskusije na internetu – da i ne govorimo. Neke rečenice podsećaju na vreme uoči, i između, svetskih ratova […] Ovako grubo ophođenje svedoči o porazu EU. Evropsko ujedinjenje se ispostavlja kao neuspeh upravo na planu koji se uvek smatrao najvažnijim, naime, na planu pomirenja naroda čije susrete su tokom duge zajedničke istorije uvek pratili zavist i neprijateljstva. Možemo se mi smejati koliko hoćemo na račun patosa sa kojim je generacija Helmuta Kola gradila svoju evropsku kuću; možemo negodovati koliko hoćemo zbog tehnokratskih nastojnika u Briselu, ali, kao ideja poretka, Evropska unija je bila i ostala – revolucija na ovom kontinentu.“
„Evro-debakl sada pokazuje da je EU u najboljem slučaju samo očešala svest narodâ, ne uspevši da se u nju usadi. Naravno da u Evropi postoje velike razlike u mentalitetima između Severa i Juga, između Istoka i Zapada. Naravno i da je Grčka zastrašujući slučaj sanacije kome mogu pomoći još samo velike reforme. Ali, nije li činjenica da Grci u proseku rade četiri godine manje od Nemaca, ipak dokaz slatkog lenstvovanja? Koliko su to Nemci marljivi, ako znamo da Šveđani rade tri godine duže od njih? U stvarnosti, evropski narodi mnogo više liče jedan na drugi nego što misle. Gledani iz Amerike, svi su oni u velikoj meri paraziti socijalne države; dinamična Kina ih sve vidi kao suviše opuštene i istovremeno nefleksibilne.“
„To što su građani EU i pored zajedničkog tržišta i slobode kretanja ostali jedni drugima strani, pokazuje da je evropska politika potcenila izdržljivost nacionalnog mentaliteta. Svet još uvek živi u vremenu nacionalnih država; njihova moderna dvestogodišnja istorija još je mlada i zelena u poređenju sa istorijom čovečanstva. Od Bavaraca, Saksonaca i Vitemberžana su tokom decenija nastali Nemci, jer su govorili istim jezikom i delili jednu kulturu. Od školskog doba pa sve do zaposlenja, građani Evrope uvek dele tokove svog vaspitanja i obrazovanja samo sa ljudima koji žive unutar njihovih državnih granica. To ne mogu da izjednače nikakve razmene đaka ni studenata, nikakva bratimljenja gradova ni turistička putovanja, pa ne može ni zajednički parlament u Strazburu.“
„Sramotna greška EU“
Dojče mitelštands nahrihten onlajn piše o „sramotnoj grešci EU“, tačnije „Trojke“ (EU, MMF, ECB): „Grčki ustav bi mogao da pokopa jedan zahtev Trojke. U zajedničkoj izjavi evro-grupe piše: Evro-grupa pozdravlja nameru grčkih vlasti da tokom sledeća dva meseca ugrade zakonski regulativ u grčki pravni okvir. To treba da uvede prioritet otplate dugova, a u izjavi dalje piše da će ta odredba, čim to bude moguće, biti uneta u grčki ustav. Ideja o ovom pasusu počiva na strahu Evropske unije da bi nova vlada Grčke mogla da se opire diktatu štednje. Jednom ugrađena u ustav, ta odreda više ne bi mogla da se odstrani intervencijom pojedinih partija. Sada se, međutim, ispostavlja da takva promena ustava nije moguća bez daljnjeg. Jer, takve promene su u Grčkoj moguće tek posle dva uzastopna mandata parlamenta ili pet godina posle poslednje promene ustava. Pošto je poslednja uneta 27. maja 2008, nova bi mogla da se unese tek 2013.“
Pripremio: Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković