Reportaža iz Bora: Nada umire polako

Posle tri sata vožnje stižemo do tzv. Kapije Bora- nedovršenog tržnog centra čija je izgradnja počela pre 20 godina. Odmah zatim sive, samo omalterisane, betonske fasade sportskog centra, onda Doma kulture, a duž cele glavne ulice lokali u vidno starim, trošnim, kućicama. Odmah idemo na pijacu. Čeka nas prava rasprava starijih Borana- šta je dobro, a šta loše u vezi sa privatizacijom. RTB prvo, nije trebalo da se proda. Jer ipak je rudnik, ovu drzavu, bivsu Jugoslaviju, Titovu Jugoslaviju, izgradio taj RTB Bor. To je sve RTB napravio, sve ovo sad sto se vidi, to je sve napravio taj bakar.

Kraj improvizovanog malog buvljaka, nadomak pijace, raja. Među njima je i Dragiša, koji je godinama radio u RTB-u. Bukvalno kuka kako ne zna zašto je 30 godina vadio bakar, bio na ratištu, da nema ništa od budućnosti u Boru i da tako male plate kakve imaju Borani ne postoje nigde.

Atmosfera pred privatizaciju

Ima ovde 50 prodavnica. Ocemo sve da obidjemo da vidite da li ce neko da kaze da prima radnike i koliko ih placa. Evo, ocu da vam kazem iskreno. Evo sad ce da vidite.D ok Dragiša proganja Kineza koji ne govori srpski da mu prizna da radnike plaća samo 50 evra mi nastavljamo dalj e- u opipavanju atmosfere u Boru pred privatizaciju. Na samo pola kilometra odatle sam centar. Odmah iza glavne ulice naselje oronulih kuća, koje su još Francuzi napravili za tadašnje rudare posle I Svetskog rata. Nekadašnji wc-i sada su šupe...Deda Pera ispred kuće priprema ogrev. Skoro 40 godina radio je u topionici RTB-a. Ne zna šta će privatizacija značiti za njega i njegove komšije, ali zna da on i njegov prijatelj Bora ne mogu da reše osnovne komunalne probleme već 20 godina.

Bora - Evo mi smo tu evo 20, 30 godina otkad mi evo...

Pera- Eto mi tu zivimo...

Bora- Evo vidite kako je...

Pera- Da ne govorimo da je... kako vidite kako je i sta je...eto

Bora- Vidis to je sramota, ozbiljno, uzas...

Pera- To je samo pacovi, to je samo misevi, to je samo ubij boze sta je ovde.

U Boru prilično zapušteno

Po Boru razbacane kese...ima ih i po drveću. Mnogi se žale na nečistoću grada. Zapušteni su i hoteli. Svi pričaju kako Borski kraj ima veliki turistički potencijal. Ima Brestovačku banju, pećine, Crni vrh, na kome je nedovršeni hotel u koji su uloženi milioni dolara...ali. Sve je dotrajalo i zapušteno. Kod čuvenog Borskog jezera zatičemo meštanku Snežanu.Sve je zatvoreno, nista ne radi, hoteli ne rade, kafane nema, nemaju gde da izadju preko leta, dolaze sa strane, kupaju se. Eto tako mozda neka kafana i pocne da radi u sezoni, ali to od toga nema nista. Nema covek gde da izadje. Kao, navodno, to je veliko mesto, turisticko, a u stvari nije nista.

Jedna diskoteka sa, kako kažu Borani, namrštenim likovima...heroin, vele, na svakom ćošku...iako para nema nigde... u okolnim selima na desetine vračara i vračeva koji daju i uzimaju nadu...isto toliko onih koji je nikada ne gube- bave se potragom za rimskim riznicama i zlatom. Mnogo obolelih od raka, jer RTB ispušta sumpor i arsen...u ovoj sredini, kaže nam direktor borske bolnice, zbog bakra ljudi su posebno izloženi zračenju i gasovima, ali objašnjava kratko- čovekov organizam se navikne na sve.

Narod se nada "da će krenuti"

Lokalni novinar Darko Stojadinović, godinama upućen u dešavanja u Boru, kaže da se narod i dalje nada da će nešto krenuti posle privatizacije i da je sada neverovatan vakuum prostor do 4. aprila. Darko misli da novi gazda donosi eventualni boljitak isključivo radnicima RTB-a.Ako ce biti bolje bice bolje njima. Cini mi se da bar ostatk ljudi, 7,8 hiljada nezaposlenih na zavodu za zaposljavanje, svi oni koji su bez posla, svi oni koji imaju neki posao a relativno male plate ocekuju nesto da se desi, a ne znaju sta sve moze da se desi.

Cene u Boru su malo niže od beogradskih. Piće u lokalima četrdesetak dinara jeftinije nego u većim gradovima. Stanovi su od pre dve godine duplo skuplji, pa više ne možete naći garsonjeru za 4000 evra. Nećete je naći ni za 14000, jer stanova gotovo da nema u ponudi. Niko ne gradi godinama.