Reporteri u opasnosti

Previranja u arapskom svetu dovela su do dalekosežnih promena. Time, međutim, rad novinara nije postao lakši. Mihael Rediske, portparol nemačkog ogranka „Reportera bez granica“ kaže da postoje velike razlike, od zemlje do zemlje, kada je reč o slobodi štampe. U Tunisu, na primer, rad novinara više nije tako opasan kao ranije. U Siriji je, međutim, od početka borbi nestao velik broj novinara. Njihova situacija je slična situaciji novinara pre nekoliko godina u Iraku. „Arapsko proleće izazvalo je velike konflikte“ kaže Rediske. “Novinari moraju biti na licu mesta – i tu ih, naravno, u prvom redu napada vlast".

Nema predaha posle arapskog proleća

U nekim zemljama očekivanja se nisu ispunila. “U Egiptu su, na primer, ulagane velike nade. Ova zemlja je, međutim, na našoj rang listi sada ponovo pala, zato što su vojne vlasti izdale nove zakone o vanrednom stanju i ograničile slobodu štampe, kaže Mihael Rediske.

Organizacija „Reporteri bez granica“ svake godine objavljuje „Rang listu slobode štampe“. Najaktuelnija obuhvata 179 zemalja. U svim ovim zemljama organizacija se poziva na podatke ne samo novinara već i naučnika, pravnika i aktivista za zaštitu ljudskih prava iz celog sveta.

Na poslednjem mestu Eritreja

Na samom dnu liste su zemlje u kojima se sloboda štampe ili uopšte ili sasvim slabo poštuje. Na dnu se nalazi Eritreja. I to nije nikakvo iznenađenje, kaže Pjer Mabroaz, koji je pri organizaciji „Reporteri bez granica“ zadužen za afričke zemlje. „Eritreja je najgore mesto za novinare uopšte. Sloboda štampe je ukinuta pre deset godina – u toj zemlji, svi novinari rade za državne medije i po nalogu ministarstva za informisanje. Ko se protivi, završava u zatvoru.“

Lošu ocenu dobila je i Angola, iako ova zemlja ekonomski cveta. I ovde je uticaj države na medije jak. To kritikuje i novinar i borac za ljudska prava Rafael Markeš na svom blogu www.makaangola.org.

Pozitivan razvoj u Namibiji i Zelenortskoj Republici

Ali, ima i dobrih vesti iz Afrike: „Prvi put među prvih 20, na našoj rang listi imamo dve afričke zemlje, Namibiju i Zelenortsku Republiku, ističe Mihael Rediske. To ima veze sa stabilnom političkom situacijom u obema zemljama.

U Aziji, Kina predstavlja najveći problem. Prema navodima Reportera bez granica, ni u jednoj drugoj zemlji nema toliko novinara i blogera u zatvoru. Kineski cenzori svoju pažnju trenutno usredsređuju na internet. Trenutno im je trn u oku „Weibo“ koji liči na tviter.

U Avganistanu se novinari manje bore sa cenzurom, a više sa pokušajima zastrašivanja, u prvom redu od strane talibana i gospodara rata koji su sa njima povezani. Nakon pada talibanskog režima 2001. medijska scena je postala mnogostrana, sa 170 privatnih radio i 60 televizijskih stanica. Pa ipak, Reporteri bez granica tvrde da je sloboda štampe ograničena, zato što su novinari ometeni u svom radu.

Opasnost po život - zbog ratova oko droge

Rad novinara je opasan i u nekim zemljama Latinske Amerike. Na primer u Meksiku i Hondurasu, gde se vode borbe između kartela droge i vojske. Tu su i novinari podvrgnuti zastrašivanju.

I u Brazilu je za novinare opasno po život. U prva četiri meseca ove godine, ubijena su četiri novinara. Najnovija žrtva bio je 42-godišnji bloger Decio Sa, koji je pisao o korupciji i organizovanom kriminalu.

Pod otežanim uslovima rade i novinari u Istočnoj Evropi. U Belorusiji režim Aleksandra Lukašenka drži medije pod kontrolom, a o slobodi štampe ne može biti ni govora. Minulih meseci se situacija u Ukrajini naglo pogoršala. Ovde je uticaj partije predsednika Viktora Janukoviča toliko porastao da velike državne stanice više ne mogu da izveštavaju slobodno i nezavisno. U Rusiji je ograničeno i izveštavanje privatnih kanala. Mnogi od ovih medija pripadaju bogatim preduzetnicima koji su bliski Kremlju.

A evo kako izgleda aktuelna rang lista u Evropi: Na prvom mestu je Finska, a potom slede: Norveška, Estonija, Holandija, Austrija, Island, Luksemburg i Švajcarska. Nemačka je na 16. mestu.

Autori: Marko Miler / Mirjana Kine-Veljković

Odg. urednica: Ivana Ivanović