Revizori, revizori, ko vas je zvao…

Glavna služba za reviziju javnog sektora je po definiciji nezavisna institucija koja obavlja reviziju javnih troškova vlade, ministarstva, jedinica lokalne samouprave i drugih javnih institucija. Služba kroz izveštaje obaveštava Narodnu skupštinu Republike Srpske na koji način je trošen javni novac.

Tako je bilo i 2008. godine kada je Glavna služba za reviziju RS, na čelu sa tadašnjim revizorom Boškom Čekom, utvrdila niz malverzacija prilikom izgradnje autoputa Banjaluka-Gradiška i celog postupka koji je pratio izgradnju. Čeko je tada utvrdio da je cena radova nakon potpisivanja ugovora porasla za preko 150 odsto, dok zakon dozvoljava maksimalno 50 odsto. Izveštaj je usvojen u skupštini RS, mediji su neko vreme o tome pisali ali niko nikada nije pokrenuo nikakvu proceduru kojom bi se kaznili odgovorni. Slično je, kažu revizori, i u svim drugim slučajevima.

„Nikakvu korist nemamo od revizije već samo nepotrebne troškove. Ako već posle negativnog revizorkog izveštaja niko ne odgovara, zašto se onda rade? Za koga? Imamo afere koje su teške više stotina miliona maraka pa niko ne odgovara", kaže Miladin Stanić, poslanik opozicione Srpske demokratske stranke u skupštini RS.

Niko se ne pridržava preporuka

Mnogi su mišljenja da revizorski izveštaji služe samo kako bi zadovoljili formu. „U normalnim društvima revizorski izveštaj je nezavisni dokument koji nosi obavezu da se preporuke realizuju. Ukoliko nije ispoštovano bilo šta od preporuka onda je to lična odgovornost prvih ljudi javnih organa a onda i svih u lancu. Neshvatljivo je da niko godinama ne reaguje", kaže ekonomista Zoran Pavlović.

Javne nabavke su rak rana celog društva i procenjuje se da preko njih godišnje milioni maraka odu u nepoznatom pravcu. Upravo javne nabavke, poručuju iz Službe za reviziju BiH, biće predmet interesovanja u ovoj godini. „Fokus revizije, finansijske revizije, revizije učinka, biće javne nabavke. Ako ništa drugo onda zbog činjenice da se iz budžeta institucija BiH izdvaja od 200 do 250 miliona maraka čije se trošenje mora pratiti", kaže Ranko Krsman, zamenik revizora BiH.

Samo u RS Glavna služba za reviziju javnog sektora utvrdila je tek 31 odsto pozitivnih izveštaja za proteklu godinu. Dve trećine je takozvano „mišljenje sa rezervom", dok je svega tri odsto negativnih izveštaja. Međutim, problem je što najveći broj preporuka revizora ne bude primenjen posle čega se ne desi – ništa. Tu se prvenstveno misli na pravosudne institucije koje su u više navrata imale osnova za pokretanje pitanja odgovornosti iako to nikada nije urađeno. Na to se s vremena na vreme žale i službi za reviziju.

Izbegavanje odgovornosti

A zašto u BiH ne reaguju pravosudne institucije? Bivši zamenik Pravobranioca RS, advokat iz Banjaluke Nikola Tomašević, kaže da upravo u tome što sve strane „peru ruke od odgovornosti" leži glavni razlog št nema slučajeva koji su dobili sudski epilog. Procedure su, kaže, jasne, ali ih se niko ne pridržava.

 „Glavna služba za reviziju nema zakonsku obavezu da izveštaje prosleđuje tužilaštvu. Međutim, ima obavezu, ukoliko u reviziji utvrdi da su se neke nepravilnosti dogodile kao posledica krivičnog dela. U tom slučaju revizor je obavezan da tužilaštvu prijavi izvršenje krivičnog dela, a to revizor ne radi. On napiše izveštaj, dostavi ga i kaže ja sam svoje odradio, ja izvještaj dostavljam nadležnim organima, neka oni ocenjuju ima li krivičnog dela pa neka prijave. Narodski rečeno, svi peru ruke", dodaje Tomašević.

Ranije je Tužilaštvo u Banjaluci saopštilo da radi na nekoliko predmeta na osnovu izveštaja Glavne službe za reviziju ali do sada nijedan nije dobio sudski epilog. Nekoliko njih odbačeno je kao neosnovano i istraga je obustavljena.

Revizori (ne)zadovoljni

Revizori upozoravaju da je proteklih nekoliko godina postala praksa da se preporuke ignorišu, bez obzira da li se radi o entitetskom ili državnom nivou. „Skoro 21 odsto preporuka revizora se ne realizuje. Često je pitanje da li smo zadovoljni ovim procentom… ja bih mogao reći da smo relativno zadovoljni. Očigledno je da ima prostora za dodatno unapređenje, pa bi recimo optimalni cilj bio da se realizuje preko 90 odsto preporuka", kaže glavni revizor za javni sektor u RS Duško Šnjegota.

Međutim, nije mogao da kaže zašto negativne izveštaje ne prati adekvatna reakcija nadležnih organa, bilo da se radi o policiji ili pravosuđu. „Na to pitanje nemam odgovor. U prošloj godini je bilo dosta događaja o kojima se govorilo u javnosti kada je reč o reviziji i reakciji određenih institucija. Ipak, treba shvatiti koncept revizije. Za nas nije pitanje šta radi neko tužilaštvo i mi taj deo ne možemo komentarisati. Mi to pratimo na način kako nam vi, medij,i ponudite kao informaciju", kaže Šnjegota.

Pavlović kaže da je u evropskoj praksi standard da se isporuči preko 90 odsto preporuka dok je u BiH taj nivo negde oko 50 odsto: „Tako da je vrednost revizorskih izveštaja nažalost svedena na nizak nivo – neko prima platu u službi za reviziju, a praktično se dalje aktivnosti zaustave nakon toga", zaključuje Pavlović.