Rezultati izbora u Francuskoj - iz Nemačkog ugla

Za razliku od predsedmničkih izbora pre 5 godina, kada je pre svega dominirala jedna tema – naime unutrašnja bezbednost - ovaj put su se svi kandidati pojavili sa čitavim nizom tema – sve u nadi da će birače privući na svoju stranu.

Sarkozi je redovno menjao uloge – bivajući čas spasitelj nacije, čas žrtveno jagnje. Čas bi flertovao sa sindikatima, čas sa poslodavcima. Sasvim otvoreno on je pokušao da pridobije birače Nacionalnog Fronta, predlažući da se ilegalci proteraju iz Francuske i da se osnuje Ministarstvo za migraciju i nacionalni identitet.

Ovaj 52 –godišnjak. poznat po svojoj beskrupuloznosti, ne trpi konkurenciju– kako medju političkim protivniciam tako ni u sopstvenom taboru.Svi koji mu se nadju na putu, bivaju sklonjeni,bez mislosti - tako su glavni urednici morali da podensu ostavku zbog negativnog izveštavanja o Sarkoziju. Ministru Azuzu Begagu Sarkozi je zapretio je da će mu - citiramo – ispolirati facu – zato što se ovaj navodno ponašao nelojalno.Šta bi Sarkozi tek bio u stanju da uradi kada bi imao svu vlast u rukama?

Segolen Rojal je za izbornu kampanju kreirala novi oblik komunikacije - takozvanu participativnu demokratiju.Stojeći u sred publike,ona im je sugerisala da je spremna da se suoči sa njihovim problemima i brigama.Medjuuim, to nije funkcionisalo.Najčeše je delovala napeto i u svakom slučaju neremna za dijalog –samo malo ljudi je uspelo da postavi pitanja, a mnogi su se takodje uzaludno nadali da će dobiti konkretne odgovore.Posle doborg početka usledilo je otržnejnje na kraju.

Fransoa Bajru je uspeo dobro da sažme dilemu birača ,rekavši « Svi su nesigruni ,jedni zbog toga što znaju kuda vodi put sa Sarkozijem, drugi jer ne znaju kuda vodi put sa Rojal.»

Ostaje nada da će se oboje kandidata do 6. maja konačno skoncnetrisati na ono što je važno – nuditi konkretna rešenja, a ne površnu razmenu parola.

Francuska ima najveću stupu nezaposlenosti u evro zoni , jednu najnižih stopa privrednog rasta i rekordni trgovinski deficit.