Rezultati samita EU nisu ubedili ekonomiste

Ni 16. samit o spasavanju evra nije se u suštini mnogo razlikovao od ostalih: velika očekivanja uoči samita, unapred hvalospevi finansijskih tržišta da bi potom usledili skepsa i razočaranje. Kamate na italijanske i španske zajmove u petak su ponovo porasle. To znači, da se idealno rešenje ne može pronaći na samitu, kaže Štefan Šnajder, stručnjak za međunarodnu ekonomiju pri Dojče banci. Pa ipak, prema njegovom mišljenju, razvoj evro-zone u pravcu fiskalne unije, korak je u ispravnom pravcu.

Prema novom sporazumu, koji će osim Velike Britanije verovatno sprovoditi sve zemlje članice Evropske unije, biće utvrđene kočnice za zaduživanje i automatske sankcije protiv onih koji ne budu poštovali granice deficita. Time će monetarna unija imati veću fiskalnu verodostojnost , kaže Štefan Šnajder. „Doduše, političari ne bi bili političari, ako ne bi ostali fleksibilni i otvoreni“ dodao je on.

Do marta bi tekst novog sporazuma trebalo da bude završen. Potom će uslediti procesi njegove ratifikacije, koji bi mogli da potraju do kraja 2012.

Mnoga pitanja ostaju otvorena

Stalni kišobran za spasavanje evra doći će brže nego što je planirano. Umesto 2013, već sredinom 2012. To je pozitivno, kaže Hans Peter Burghof, profesor finansija na univerzitetu Hoenhajm. „Pitanje je samo kako će to sve izgledati. Da li će kišobran za spasavanje biti kao neka vrsta mreže, čime će u stvari ugrožavati evropski sistem, ili će on regulisati insolventnost država, što znači da vlade više neće moći da se opuste“ kaže Burghof.

Dobru ocenu samit je dobio od Bundesbanke. Ona pozitivno gleda na povećanje sredstava MMF-a za  zemlje u krizi.“Razgovori o tome odvijaju se konstruktivno“, kaže predstavnik nemačke emisione banke. Centralne banke država članica Evropske unije će Međunarodnom monetarnom fondu staviti na raspolaganje 200 milijardi evra koji će ih proslediti oslabljenim zemljama iz evro-zone. Na taj način biće zaobiđena zabrana, pošto Evropska centralna banka nema pravo da finansira države.

Nedostaju jasni kriterijumi

Međutim, sumnja se u to da će ta suma biti dovoljna kao zaštita za Italiju i Španiju. Italija ima dug u visini od 1,9 biliona, od kojih 320 milijardi mora da isplati iduće godine. Neizvesno je koliko dugo će Italija izdržati samoubilačke kamate za refinansiranje. Čak i ako nova vlada na čelu sa Mariom Montijem za sada nije izneverila očekivanja spolja, Italija ostaje ključna zemlja za dalje postojanje evro-zone. „Ako evro-zoni ne pođe za rukom da Italiju dovede na pravi put, to bi imalo fatalne posledice po dalje postojanje evro-zone“ tvrdi Štefan Šnajder iz Dojče banke.

U narednim nedeljama biće od odlučujućeg značaja kako će Evropska centralna banka i rejting agencije tumačiti rezultate samita, kaže Jerg Kremer, ekonomista Komercbanke. Prema oceni rejting agencije Standard end Purs, nemačko-francuski predlozi obećavaju, to su znaci u ispravnom pravcu, ali, opasnost od smanjenja rejtinga više zemalja iz evro-zone još nije uklonjena, izjavio je Kremer.

Autori: Č. Danong / M. Kine-Veljković

Odg. urednica: I. Ivanović