Ribe nisu glupe
30. avgust 2017.
Najpoznatiji i možda najrašireniji mit o ribama jeste da one imaju pamćenje od samo tri sekunde. Ali taj mit je pogrešan. Naučnici su došli do saznanja da zlatne ribice mogu da se sećaju čak i događaja od pre pet meseci. Neke druge vrste poput šarana čak i duže. Oni, naime, određeni mamac izbegavaju i do tri godine nakon što su jednom naseli na njega. Naučnici tek sada počinju da shvataju koliko su ribe u stvari inteligentne i društvene.
Ribama bi zato dobrodošla jedna prava reklamna kampanja, jer će se one teško rešiti se imidža glupavih životinja. Džonatan Balkombe, naučnik koji se bavi istraživanjem ponašanja životinja, posvetio se popravljaju tog lošeg imidža riba. „Mi ljudi nemamo toliko simpatija za ribe kao što imamo za druge životinje“, kaže Balkombe za DW. Razlog: „Ne delimo sa njima isti svet. A nisu ni deo našeg života – osim ako ne dospeju na naš tanjur“.
U njegovoj knjizi „Šta riba zna“ (What a Fish Knows) on opovrgava mitove o ribama i otkriva šta sve one umeju, kako to rade i zašto. Naučne studije pokazale su da ribe prepoznaju jedne druge. One mogu čak i da nauče da identifikuju ljudska lica. Mnoge vrste riba veoma su društvene. Žive u jatima, zajedno idu u lov i čuvaju jedne drugima leđa u opasnim područjima.
Ribe mnogo više znaju nego što smo mislili
I ovo: ribe osećaju bol – kako fizičku, tako i psihičku. Ukoliko se stave u neku posudu u kojoj se nalazi samo par centimetara vode, nivo kortizola u ribama već nakon pola sata pokazuje da one doživljavaju stres – što nije nikakvo čudo. Osim toga, ribe znaju i kako da ublaže bolove. Naučnici su na jednom mestu u moru, koje ribe inače izbegavaju, ubacili sredstva protiv bolova. Odjednom su na to mesto doplivale mnoge ribe.
To su neverovatni rezultati, kaže Balkombe. Ali su oni i sporni. „Ne želimo da priznamo da ribe osećaju bol. Jer, ukoliko znamo da pate, onda bismo morali pod znak pitanja da dovedemo i pecanje. Moramo da se pomirimo sa tim novim saznanjima.“
Daglas Vejli takođe je jedan od onih koji su shvatili da ribe mnogo više znaju i umeju nego što se mislilo. Vejli radi u organizaciji za zaštitu životinja Eurogroup for Animals. On je, pojednostavljeno rečeno, lobista za ribe. A to je preko potrebno, kaže Vejli za DW. „Više milijardi riba svake godine se ulovi ili uzgoji na ribljim farmama. Ali gotovo niko se ne brine o tome da li je ribama dobro“.
Ranih dvehiljaditih, na nivou Evropske unije donet je niz regulativa za zaštitu životinja – ali ribe se u njima nisu spominjale. Tada se još nije mnogo znalo o ribama kao danas.
Zakoni za zaštitu životinja – i za ribe
Odredbe jasno određuju kako smeju da se zakolju krave, svinje, kokoške i druge životinje koje jedemo. Za riblju industriju te odredbe ne važe. Ribe se često love velikim mrežama i satima se vuku preko mora pre nego što se istovare u brod. One se pritom uguše. Sada kada se zna da ribe osećaju bol, taj metod važi kao okrutan, ukazuju mnogi stručnjaci. Lobisti za ribe poput Vejla zato se zalažu za međunarodne propise. „Ribe bi trebalo brzo da se hvataju pomoću mamca i zatim odmah da se uspavaju i usmrte“, kaže on. Za hobi-ribolovce u Nemačkoj to već važi.
Ipak, mogle bi prođu godine pre nego što se međunarodni zakoni usklade. Koliko brzo će to da se odvija zavisi i od toga koliko to ljudi žele. Do sada je javna podrška za tako nešto bila mala. Ljudima je jednostavno teško da se identifikuju s tim životinjama, kaže Vejli: „Ribe nemaju krzno, one nisu mekane. A zbog toga što žive u vodi, viđamo ih samo na kratko i veoma retko“. Vejli u svakom slučaju zaključuje da su ribe zaslužile našu ljubav i pažnju – baš kao i sve ostale životinje.