Riker: Podela Kosova najgore moguće rešenje

Dojče vele: Gospodine Riker, kako ocenjujete stanje na Kosovu, danas godinu dana nakon proglašenja nezavisnosti?

Joahim Riker: „Sve u svemu, zadovoljan sam razvojem događaja. Uspostavljena je politička stabilnost, u ekonomskom pogledu Kosovo pokušava da stane na svoje noge, dok je i EULEX stacioniran na celom Kosovu. Mislim da su stvari na dobrom putu“.

Ipak, stiče se utisak da se jaz između Srba i kosovskih institucija produbio još više nakon proglašenja nezavisnosti. Vidite li mogućnost približavanja Srba i Albanaca i njihovog normalnog suživota na Kosovu?

„Mislim da ta mogućnost postoji, ali se ne može očekivati da se stvari promene preko noći. Za približavanje i pomirenje potrebno je da prođu godine. Ipak stanje nije tako loše, pošto u velikom broju opština saradnja između kosovskih Srba i Albanaca postoji. Kosovski Srbi su prihvatili stacioniranje EULEX-a na celoj teritoriji Kosova, a saradnja je dobra i na ekonomskom planu. Saradnja postoji tamo gde su zajednički interesi, tamo gde postoji zajedničko tržište i perspektiva za izvoz“.

Kako vidite ulogu Beograda na Kosovu, posebno u odnosu prema kosovskim Srbima?

„Situacija se naravno poboljšala od promene vlade u Beogradu. Odnos Beograda prema Kosovu je sada konstruktivniji. Realnost se shvata bolje, tako da u tom pogledu ima napretka. Što se različitih interpretacija Rezolucije 1244 tiče, stvari moraju da se rešavaju polako - korak po korak“.

Povremeno se i dalje čuju ideje o podeli Kosova. Smatrate li da je podela Kosova moguća?

„I dalje mislim da je to najgore moguće rešenje. Kosovo je proglasilo nezavisnost. Ono je priznato od velikog broja zemalja, na dobrom je putu razvoja i ima svoju pravno definisanu teritoriju. Podela je izuzetno loša i ne vidim da ijedan ozbiljniji politički činilac želi da ide u tom pravcu“.

Koliko je strah od moguće destabilizacije Kosova realan? Oliver Ivanović, recimo, tvrdi da će na proleće na Kosovu izbiti socijalni nemiri, koji bi mogli prerasti u demonstracije sa političkim zahtevima.

„Na Kosovu ima ekonomskih problema, tako da je vrlo važno da se počne sa rešavanjem ekonomskih i socijalnih problema. U tom pravcu radi kosovska Vlada ali i međunarodna zajednica, tako da ne verujem da će doći do nemira“.

Vi ste u vreme proglašenja nezavisnosti bili ste šef UNMIK-a na Kosovu, gde sada postoji veliki broj političkih i bezbednosnih struktura. Pored UNMIK-a, tu su domaće institucije, KFOR, EULEX, razne policije, Sigurnosne snage, paralelna vlast Srba i Srbije... Spolja sve to izgleda kao neka vrsta džungle ili je taj utisak pogrešan?

„Kada se malo tačnije pogleda, vidi se da tu postoji razumna saradnja. KFOR ima vrlo jasan mandat i brine o ukupnoj sigurnosti. Sada su formirane Sigurnosne snage na čijem se obučavanju radi. Jasan je i mandat Međunarodnog predstavnika za Kosovo, Pitera Fejta, koji je istovremeno i specijalni predstavnik Evropske unije. On treba da brine o pravnom okviru, državnom i političkom razvoju zemlje, a treba da podrži i kosovske institucije. Mandat EULEX-a je ograničen i fokusiran u delu pravne države, policije, sudstva i carina“.

Kosovo su do sada priznale 54 zemlje. Da li ste iznenađeni ovako malim brojem zemalja koji se odlučio na ovaj korak, pošto su Albanci očekivali više?

„Pretpostavljalo se da će biti još par drugih država, koje će, godinu dana nakon nezavisnosti, priznati novu državu. Međutim, to je proces koji zahteva malo više vremena. No, situacija je vrlo jasna, pošto je nezavisnost priznao veliki broj zemalja članica EU, priznala je Amerika kao i veliki broj drugih zemalja. Potrebno je još vremena, ali mislim da je Kosovo na dobrom putu“.

Kako bivši šef UNMIK-a vidi perspektivu Kosova?

„Perspektiva Kosova je članstvo u EU - ali jednog dana. Uslediće proces približavanja, a kasnije i potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. Međutim, to ne važi samo za Kosovo, već za sve zemlje jugoistočne Evrope. Postoji dogovor iz Soluna da ceo Balkan jednog dana može da postane deo EU, naravno nakon ispunjenja predviđenih uslova. To važi, kako za Kosovo, tako i za sve susedne zemlje Kosova“.

A koja je Vaša poruka za kosovske Srbe i Albance?

„Sarađivati, gledati napred, a prošlost ostaviti iza sebe“.