Rivali od samog početka: suniti i šiiti

Da je prorok Muhamed pre smrti 632 godine odredio svoga naslednika, možda bi se sve drugačije odvijalo. Tada još mlada islamska zajednica, raspala se samo 30 godina posle Prorokove smrti. Većinu su činili muslimani koje su kasnije nazvali sunitima , dok su se u drugoj grupi nalazile pristalice Alija ibn Taliba, Muhamedovog rođaka i zeta. Reč je o Alijevoj stranci iz koje su kasnije proistekli šiiti. Do dan-danas oni predstavljaju manjinu i čine oko 10 do 15 odsto od ukupno 1,6 milijarde muslimana u svetu.

Politički sukob postao i verski

„Na početku je to bio politički sukob. Sporilo se oko personalnih odluka i interesa različitih grupa. A onda je politički konflikt proširen u verski“, kaže Luc Berger, koji proučava islam na univerzitetu u Kilu. On dodaje da su šiiti u neku ruku „gubitnici istorije“. Aliju i njegovim naslednicima nije pošlo za rukom da budu prihvaćeni u celoj islamskoj zajednici.

Prema šiitskom verovanju, verske vođe – imame, bira bog. Vera u imama jedna je od najvažnijih razlika. Za šiite je imam posrednik između boga i vernika, samo je imamu poznat skriven smisao Kurana i njegov je zadatak da to prosledi zajednici. Njegove izjave za šiite imaju isti autoritet kao i Kuran.

„Suniti, međutim, šiitima prebacuju da obožavaju ljude – Alija i njegove naslednike, da im daju nadljudsku moć i time se udaljavaju od osnovnog principa islama – da postoji samo jedan bog i da se prema ljudima ne sme odnositi kao prema bogu“, kaže Luc Berger.

Saudijska Arabija simbol za sunite, Iran za šiite

U svetu ima oko 1,6 milijarda muslimana, 85 do 90 odsto su suniti. Tačnih informacija nema zato što u mnogim zemljama nema podataka o verskoj pripadnosti. Osim toga, šiiti ne pokazuju otvoreno svoju versku pripadnost, ako žive u sredini gde su većinom suniti.

U zemljama severne Afrike, sve do Sahare, većina stanovnika su suniti. Isto važi i za Saudijsku Arabiju, Indoneziju i Bangladeš. I u Siriji i Palestinskim oblastima stanovnici su većinom suniti.

Šiiti predstavljaju većinu stanovnika u Iranu, Iraku i Bahreinu. U Libanu oni predstavljaju trećinu stanovnika, a ima ih i u Avganistanu, Kuvajtu , Pakistanu i Siriji.

Autorke: Sabine Harter Mojdehi / Mirjana Kine-Veljković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković