Rizična ulaganja u "nove berzanske zvezde"?

Komentatori sa Njujorške berze sa oduševljenjem su dočekali dolazak internet-radija „Pandora“. Još veće oduševljenje izazvalo je pojavljivanje socijalne mreže orijentisane na poslovne ljude – „LinkedIn“. Akcije „LinkedIna“ za samo nekoliko sati su se udvostručile. „Ludilo“ – tu reč je u svom izveštaju upotrebila novinarka televizije „Ej-bi-si“ (ABC). Sve to podseća na 90-e godine i tadašnji veliki internet-bum ili „dot-kom-bum“ na berzama.

Skot Kesler, stručnjak za internet kompanije „Standard i Pur“ (Standard &Poor) seća se tih vremena: „Mi smo, pa i ja lično, bili svedoci kako su se krajem 90-ih pojavile bukvalno stotine preduzeća koja jednostavno nisu imala nikakvu poslovnu politiku. I znamo kako se to završilo. Stotine i stotine preduzeća prestala su da postoje. To je srušilo celu branšu i ugrozilo ekonomiju.“

Poslovna politika i novac

To je ujedno i velika razlika u odnosu na današnjicu. Na berzi se ne pojavljuju stotine nego samo desetak kompanija. One imaju poslovnu politiku, a iza njih stoje finansijski moćni investitori.

Brojke deluju impresivno – internet radio „Pandora“ ima 90 miliona korisnika širom sveta. Problem je međutim to što ta kompanija do sada nije bila profitabilna i teško da će to biti i u skorijoj budućnosti. Kako onda opravdati tržišnu vrednost od tri milijardi američkih dolara?

Zahtev za prijem na berzu podnela je i „Zinga“ (Zynga), firma poznata po onlajn-igricama kao što je „Farmvil“ (Farmewille). Ona je prošle godine ostvarila profit od 90 miliona dolara. Nakon što se i zvanično bude pojavila na berzi, što je najavljeno za jesen, procenjuje se da će „Zinga“ vredeti oko deset milijardi dolara.

Društvena mreža „Fejsbuk“ (Facebook) ima impresivnih 750 miliona registrovanih korisnika. Kada taj gigant sledeće godine bude ušao na berzu, očekuje se da će vredeti između 100 i 200 milijardi dolara. Poređenja radi, najveći proizvođač personalnih računara na svetu „Hjulit Pakard“ (Hewlett Packard) trenutno vredi 70 milijardi dolara.

Ulaganje u društvene mreže

Bo Pibodi osnovao je krajem 90-ih godina svoju mrežnu platformu, a i danas ulaže u različite internet firme. Ipak, on ne vidi budućnost u ulaganju u društvene mreže. „Društvene mreže nisu u pravom smislu mediji. Ljudi na njima jednostavno komuniciraju jedni sa drugima i zato tu nije lako zaraditi novac. Telefonske kompanije zarađuju tako što naplaćuju razgovor, a društvene mreže pokušavaju da zarade uz pomoć reklama. Ali teško je umetnuti reklamu u razgovor dvoje ljudi.“

Skot Kesler iz „Standard i Pura“ ipak veruje u uspeh tehnoloških kompanija. On, međutim, za sada ne savetuje investiranje u „nove berzanske zvezde“ i povlači paralele sa bumom iz devedesetih. „Definitvno ima sličnosti, posebno kada se vidi sa koliko je energije i entuzijazma sve to propraćeno u 'Silicijumskoj dolini'. Naravno da ima mesta i za zabrinutost, ali najveća razlika je u tome što je veliki broj kompanija, uključujući i one koje su već etablirane, veoma atraktivan. Toliko da to nije viđeno u poslednjih deset godina.“

Rizik ili profit?

Kesler pri tom misli i na akcije „Gugla“ (Google) i „Jahua“ (Yahoo) koje su, po njegovom mišljenju, podcenjene i smatra da su te firme „u celoj ovoj gužvi oko Fejsbuka i ostalih kompanija“ – prerano otpisane. Trenutno, dakle, može samo da se upozorava, i ne može se sa sigurnošću reći koliko je profitabilno, a koliko rizično ulagati u „Pandoru“, „Fejsbuk“, „Tviter“ ili „Zingu“.

Autori: J. Korte / I. Đerković

Odg. urednica: I. Ivanović