Rizična vojna intervencija

Već više od godinu dana, Sjedinjene Države u Siriji hodaju po tankoj žici, nudeći pobunjenicima podršku na rečima i pomoć svake vrste – ali ne i vojnu. Javno, SAD se distanciraju od svake pomisli na primenu američke vojnu sile u obaranju Asadovog režima u Damasku.

U najnovijem pokušaju da se nađe mirno rešenje, SAD i Rusija složili su se protekle nedelje da sponzorišu razgovore između raznih frakcija pobunjenika i Asadovog režima, u Ženevi, možda već u junu. Ali ključne razlike između ta dva člana Saveta bezbednosti UN ostaju: SAD nastavljaju da insistiraju na tome Asad podnese ostavku, dok Rusija smatra da je njegova sudbina unutrašnji problem Sirije. Mirovni pregovori se takođe komplikuju zbog toga što Moskva želi da u pregovorima učestvuje i Iran, Vašingtonov glavni rival u regionu.

U američkom Kongresu, ključni senatori se zalažu se za direktnu američku intervenciju na terenu. Scenariji se kreću od naoružavanja pobunjenika, do uspostavljanja zone zabrane letova i zaštićenih zona, sve do intervencije kopnenim trupama u cilju obezbeđivanja sirijskog hemijskog oružja.

Naoružavanje pobunjenika?

Senatori Robert Menendez i Bob Korker napravili su nacrt zakona kojim bi predsednik Obama dao ovlašćenje da se počne naoružavanje izabranih frakcija pobunjenika. „Vitalni nacionalni interesi su u pitanju“, kaže Mendez, „i mi ne možemo da gledamo sa strane kako iransko prisustvo u Siriji raste, kako se pogoršava izbeglička kriza i preti da destabilizuje region, kako se hemijsko oružje koristi protiv sirijskog naroda i kako se tamo ukorenjuju grupe bliske Al Kaidi.“

Prema nacrtu senatora, na američko oružje će imati pravo samo proverene pobunjeničke grupe, one koje „ispunjavaju određene kriterijume o ljudskim pravima i neširenju terorizma“. Protivvazdušna odbrana biće predmet posebno strogih ograničenja. Obamina administracija je već olakšala transfer oružja iz istočne Evrope nekim frakcijama sirijskih pobunjenika, kaže Aram Nerguizijan iz Centra za strateške i međunarodne studije.

Zone zabrane letova

Još od ranih faza građanskog rata u Siriji čuju neke zapadne zemlje pozivaju na uspostavljanje zone zabrane letova i bezbedne zone za opoziciju. Prošlog marta, senatori Karl Levin i Džon Mekejn napisali su pismo predsedniku Obami, pozivajući ga da koristi „ograničenu“ vojnu silu za uspostavljanje bezbednih zona unutar Sirije. „Apelujemo na Vas da uložite napor, zajedno sa našim prijateljima i saveznicima, da podržite Tursku, ako je ona spremna da uspostavi sigurnu zonu unutar Sirijske severne granice“, pisali su senatori.

Međutim, prema Nerguizijanu, ta vrsta vojne operacije verovatno zahteva dve borbene grupacije, od kojih svaka mora da ima nosač aviona i podršku pratećih brodova. „Reč je o operaciji koja bi trajala non-stop, o suzbijanju sirijske avijacije i protiv-vazdušnih kapaciteta. Bitka kod Kuzaira pokazala je da je opasno potcenjivati Asadovu vojsku“, ukazuje Nerguizijan.

Zapadnu vojnu operaciju koja uključuje nosače aviona, komplikuje činjenica da Rusija je rasporedila dodatnih pet brodova u Mediteranu. Takođe, Moskva je Siriji prodala anti-brodske rakete koje su u stanju da pogode ciljeve koji su daleko kao Kipar.

Obezbeđivanje sirijskog hemijskog oružja

Sekretar za odbranu SAD Hegel nedavno je rekao da je oko 200 američkih vojnika poslato u Jordan da pomognu u planiranju potencijalne kopnene operacije u Siriji. „Los Anđeles tajms“ objavio je da taj broj može biti povećan na 20.000, ukoliko Obamina administracija odluči da interveniše kako bi sprečila korišćenje hemijskog oružja u Siriji. Međutim, pozivajući se na neimenovanog zvaničnika Pentagona, CNN je u februaru objavio da bi takva operacija zahtevala do 75.000 kopnenih trupa. Nerguizijan zaključuje da će, bez obzira na priče o vojnoj intervenciji, u nekom trenutku, pre ili kasnije, pregovori biti neophodni.

Autori: Spenser Kimbal / Dijana Roščić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković