Roščić za revoluciju opere

Novogodišnji koncert Bečkih filharmoničara! Prvi dan nove godine, desetine miliona ljudi širom sveta (prošle godine 50 miliona u 90 zemalja) započinje zvucima valcera iz prestonice valcera i svečano ukrašene Zlatne sale Muzikferajna. Ogromna publika, s obzirom da se radi o klasičnoj muzici, doduše „lakoj" kako to neki vole da kažu. Lako i zabavno je tog dana i orkestru i dirigentima čija imena znaju i oni koji inače nisu redovni posetioci koncertnih dvorana.

Eto prilike da navedemo još jedno ime iz tog kruga: Bečka opera, čiji orkestar čini Bečke filharmoničare, pre desetak dana dobila je novog direktora: Bogdana Roščića. Među njegovim prethodnicima su velikani kao što su Gustav Maler, Rihard Štraus, Karl Bem, Herbert fon Karajan.

Neko naš – početak

Ko je Bogdan Roščić? Rođen je 1964. u Beogradu, u SFR Jugoslaviji. Cela porodica – otac Zvonko, specijalista za maksilofacijalnu hirurgiju, majka Lola, anesteziolog i specijalista za intenzivnu medicinu, trogodišnja sestra Doroteja i Bogdan – sele se 1974. u Linc u Austriji. Bez ijedne reči nemačkog Bogdan polazi u školu, drugo polugodište četvrtog razreda. Petnaest godina kasnije, studije filozofije i muzikologije u Beču završava doktoratom o Teodoru Adornu.

Ubrzo potom, iste 1989. počinje da radi kao novinar (Prese, Kurir), piše o medijima i pop muzici. Njegove kolumne su legendarne. 1993. prelazi u najveći austrijski radio Ö3, i posle tri godine postaje njegov šef koji iz korena reformiše tu stanicu.

Slede funkcije u najvećem muzičkom koncernu na svetu, Universal Music Group: 2002. izvršni direktor u Universal Music Austria, 2003. umetnički direktor nemačke diskografske kuće specijalizovane za klasičnu muziku Deutsche Gramophon u Hamburgu, 2006. izvršni direktor takođe čuvenog klasičnog muzičkog lejbla DECCA u Londonu.

Roščić 2009. prelazi u Sony Music Classical kao predsednik, na funkciju koja je za njega kreirana, sa zadatkom da radeći u Berlinu i Njujorku unapredi oblast klasične muzike u ovom drugom po veličini muzičkom koncernu na svetu.

Funkciju direktora Bečke opere preuzeće 2020, a prvi mandat traje do 2025. godine.

Bečka državna opera je jedna od vodećih operskih kuća u svetu, sa dugom i slavnom tradicijom – naslednica Dvorske opere koju su osnovali Habsburzi – a Nova zgrada opere, kako se isprva zvala, monumentalno zdanje u srcu Beča, otvorena je 25 maja 1869. U njoj radi oko 1.000 ljudi, u protekloj godini je imala preko 610.000 posetilaca, što je skoro 100 odsto kapaciteta i zaradila skoro 35 miliona evra. Sve funkcioniše više nego dobro pa ipak posle dva mandata sadašnjeg direktora, Dominika Majera - koji se kandidovao i za treći – prevagnuli su glasovi koji žele nešto novo.

Iznenađenje! Skandal! Čestitamo!

Ministar kulture Austrije Tomas Drozda (socijaldemokrata) rekao je da želi da iskoristi priliku i Bečku operu od 2020. godine drugačije pozicionira, da od nje postane opera 4.0. Saopštavajući odluku na konferenciji za štampu on je ukazao na „veliko iskustvo Roščića na vodećim funkcijama i njegove kontakte sa najvećim zvezdama u svetu klasične muzike kojima retko ko može da se pohvali". Drozda je naglasio šta želi: više premijera, fokus na mlađu publiku i promenu u odnosu prema repertoaru.

U Austriji se digla velika političko-operska prašina, čim se raširila vest o imenovanju Roščića na ovu prestižnu funkciju. Blagonakloni ovoj odluci konstatuju da Bogdanu Roščiću neće biti lako, a oni s desnog krila u kampanji protiv njega izvlače nacionalističke adute tobože braneći bastion kulture.

„Bogdan Roščić svojom mladošću i svojom dosadašnjom karijerom ispunjava sve uslove potrebne za izazove s kojima operska umetnost 21. veka mora da se suoči. Između ostalog, radi se o novoj, mlađoj publici koju treba pridobiti za operu, a i o novim mogućnostima čija je ključna reč – digitalizacija", izjavila je portparolka Socijaldemokrata za kulturu. Zeleni su čestitali Roščiću opisujući njegovo imenovanje kao „izuzetan izbor kreativnog uma iz oblasti kulture. On će u Bečku operu uneti svežinu."

Desničari iz Slobodarske partije Austrije pak glasno negoduju i za izbor Roščića kažu da je to „skandal“ i „degradacija Bečke državne opere". Portparol te stranke za kulturu u saopštenju navodi da je „neprihvatljivo da osoba bez iskustva na sličnoj funkciji bude direktor jedne od vodećih operskih kuća u svetu i simbola Austrije kao kulturne nacije".

Konzervativci iz Austrijske narodne partije su naveli da je odluka iznenađenje i Bogdanu Roščiću poželeli puno sreće, ističući da je reč o „odličnom poznavaocu umetničke scene i nekome ko vlada medijskim prostorom".

Najteža odluka u karijeri

A šta kaže novi direktor? „To je bila najteža odluka u mojoj karijeri“, rekao Bogdan Roščić na konferenciji za štampu sa ministrom Drozdom predstavljajući svoju viziju buduće opere koju je nazvao: „Napred ka Maleru!" Svestan važnosti zadataka koji je pred njim on kaže da ga je nazad u Beč povela ljubav prema operi: „Opera na žalost više nije mesto u kojem vas očekuju neka od centralnih iskustava u životu. Publika ne stasava sama od sebe."

Živeći i radeći u Njujorku mogao je da vidi kako surova realnost u SAD, uprkos ogromnom budžetu, Metropoliten operu navodi da razmatra uvođenje zimske pauze: svako drugo mesto je prazno. I publika u Bečkoj operi je sve starija, rekao je Roščić. Kako on to želi da promeni? „Opasno je govoriti o tome kako", rekao je on, „publici budućnosti su potrebni odgovori na – šta i zašto. Ti odgovori se nalaze na drugačijem nivou od onog kojeg obično nudi teatarska rutina.“

Bečka opera ima jedan od najopsežnijih repertoara na svetu, sa čak pedesetak različitih opera. Jedan od glavnih razloga je taj što turisti koji dođu na nekoliko dana u Beč žele svako veče da gledaju drugu predstavu. Bogdan Roščić ima više od tri godine da i tu unese promene. Koliko god se to činilo dugim periodom, on kaže da je već pod pritiskom da postigne ono što je naumio: vrhunski pevači, dirigenti i režiseri bukiraju se godinama unapred, jer treba sastaviti, uskladiti i uvežbati repertoar.

To sigurno važi za zvezde s kojima je on na ti, kao što su Čečilija Bartoli i Ana Netrebko. Ove dve moderne operske dive su svojim vrhunskim pevačkim kvalitetom i jedinstvenom harizmom bez oreola probudile iz dremeža publiku u koncertnim dvoranama širom sveta. Tako pune života, one stvaraju novu drugačiju publiku... i inspirišu mlade talente da budu svoji, drugačiji. Verovatno će oni i jedni i drugi, biti nove i stare zvezde opere 4.0. koju će voditi Bogdan Roščić.

***Poslednji put kad sam bila u Kelnskoj filharmoniji, bilo je to gostovanje 25-godišnjeg pijaniste Danila Trifonova, svetske zvezde. Na koncertu sam bila sa prijateljima i jedan od njih, poznati likovni umetnik u svojim šezdestim, pri izlasku iz prepune sale u kojoj je bilo 2.000 mahom vremešnih ljudi, rekao je ono što misle mnogi: „Ovde miriše na groblje."