Rohani traži više slobode za stranke u Iranu

Nade brojnih reformski orijentisanih Iranaca i kritičara režima bile su velike kada su na predsedničkim izborima u junu 2013. godine, svoj glas dali Hasanu Rohaniju. On je tokom predizborne kampanje najavio da želi da okonča "ugnjetavanje opozicionih stranaka i njenih aktivista".

Očekivanja su porasla kada su na inicijativu Rohanija, ubrzo nakon što je preuzeo predsedničku funkciju, neki opozicioni političari pušteni iz zatvora. Nakon toga se i oslobađanje iz kućnog pritvora dvojice poznatih reformskih političara Hoseina Musavia i Mehdia Karube - vođa opozicionog "Zelenog pokreta" iz 2009. godine - činilo mogućim.

Ipak od tada su nastojanja vlade na tom planu zapala u teškoće, jer politički protivnici predsednika Irana, a to znači konzervativci, čine sve što je moguće kako bi Rohanijeve namere o reformama na unutrašnjepolitičkom planu, sasekli u korenu.

Zahtev za više slobode

Zato je sam Rohani u govoru iranskim guvernerima u Ministarstvu unutrašnjih poslova, održanom početkom godine, izrazio zabrinutost zbog političke situacije u zemlji. On je tom prilikom kritikovao «atmosferu policijske države» koja vlada u Islamskoj republici.

Širin Ebadi je borac za ljudska prava i dobitnica Nobelove nagrade za mir. Smatra da kritike predsednika Rohanija ne dobacuju dovoljno daleko. "Ako predsednik već kritikuje ono što naziva policijskom državom, onda bi morao da napravi korak dalje i da jasno definiše probleme, kao i odgovorne za njih", kaže Ebadi. "Jer on je čuvar Ustavom zagarantovanih prava naroda, a brojna hapšenja - među kojima i Musavia i Karubija - su u suprotnosti sa Ustavom", tvrdi Širin Ebadi.

Rohani se u svom govoru založio i za podsticanje aktivnosti "legalnih političkih stranaka". "Ne možemo političke interese jedne zemlje, koja ima više od 70 miliona stanovnika, izraziti bez političkih stranaka", ocenio je Rohani.

Njemu ipak nedostaje moć da preduzme mere kojima bi bila oživljenja stranačka scena u zemlji. Naime, u političkim pitanjima poslednju reč uvek ima vrhovni duhovni vođa Ali Hamenei.

Strah od protivničkih glasova

Međutim, Ebadi ne veruje da će se islamska država odvažiti na uvođenje više demokratije. "Čim se neka stranka distancira od konzervativnog režima i počne da dobija na ugledu među stanovništvom, ona mora da računa da će biti proterana u ilegalu", kaže Ebadi u razgovoru za DW.

Sadeh Zibakalam, politikolog iz Teherana smatra da predsednik Rohani pokušava da ojača one reformske stranke, koje još uvek mogu legalno da deluju. "Konzervativne vođe u Iranu su prema političkim organizacijama još uvek veoma skeptične. Zbog toga bi jačanje onih stranaka, koje trenutno legalno deluju bio prvi korak ka stvarnoj demokratizaciji u budućnosti", dodaje Zibakalam.

U Iranu doduše postoje brojne frakcije i politička krila, ali i klasični partijski sistem. Rad brojnih stranka je posebno nakon gušenja protesta zbog reizbora Mahmuda Ahmadinedžada na mesto predsednika 2009. godine, ili zabranjen ili je njihovo delovanje ograničeno. To se naročito odnosi na reformisane stranke i organizacije, koje se zalažu za liberalizaciju društva. One se optužuju da nisu verne islamskom establišmentu.

"Kritike na račun režima u Iranu moćni konzervativci vide kao pobunjeničke ideje i kao opasnost za nacionalnu sigurnost. Svaki stranački političar i aktivista, koji otvoreno kritikuje sistem, mora da se suoči sa ovom optužbom. U jednoj takvoj situaciji stranke gube vrednost za društvo", ističe Ebadi.

Prema njenom mišljenju, konzervativne elite su u osnovi spremne na temeljnu promenu mišljenja, ne bi li Rohanijeva vizija i postala realnost. "Sve dok se kritika bude shvatala kao opasnost za državni aparat, u Iranu neće biti stvarne partijske demokratije", zaključuje Širin Ebadi.

Autor: Jašar Erfanian / Zorica Ilić
Odg. urednica: Dijana Roščić