Romi – evropsko političko pitanje

DW: Gospodine Jovanoviću, Vi ste predsednik Nadzornog odbora Evropskog romskog instituta za umetnost i kulturu. Kakve su ciljevi zacrtani?

Željko Jovanović: Mi već nekoliko dekada kao zajednica u Evropi pokušavamo da održimo svoj identitet i kulturu koju smo razvijali vekovima u Evropi. Mnogo organizacija, uključujući i one u Srbiji i na Balkanu, već radi na očuvanju kulture i jezika. Međutim, pod pritiskom rasizma u Evropi mnogi mladi ljudi i deca radije bi izbegli probleme u društvu tako što bi odustali od svog identiteta. Međutim, problemi ne nestaju time što se asimiluju ili time što oni veruju da ih drugi ne smatraju Romima. Dakle, mi pokušavamo da budućim generacijama omogućimo mesto gde umetnici, kulturni radnici, lingvisti i istoričari iz različitih delova Evrope mogu zajedno da rade na stvaranju identiteta i očuvanju postojeće tradicije i kulture na nivou Evrope. Tako da, recimo, zemlje koje su ili u centralnoj ili u zapadnoj Evropi mogu da dođu do Instituta koji može da im ponudi pomoć kako da oni formulišu u knjigama, udžbenicima za istoriju.

Može da se radi na tome da Romi dobiju svoje mesto u nacionalnoj istoriji i udžbenicima. Televizija i radio koji su javni servis mogu da proizvode dokumentarni program koji je informativan, koji nije pun predrasuda kao što to vidimo u medijima. Mi hoćemo da institut bude mesto gde i civilno društvo i države imaju korist od jednog ujedinjenog bloka ljudi koji se bave romskom kulturom i tradicijom. Ni u jednoj zemlji Evrope nema dovoljno kapaciteta za sve oblasti kulture i istorije Roma. Ovo je mesto gde može da se razvija umetnost iz različitih delova Evrope i da se širi u različite delove Evrope.

Gde je danas najveći problem kada je reč o integraciji Roma. U politici, medijima, u društvu?

Znate kako, vi imate različite interpretacije gde problem počinje i gde se završava. Gde je uzrok i gde je posledica. Neki kažu da je uzrok u predrasudama i da je zbog toga socijalno-ekonomska situacija loša. Drugi kažu – zbog toga što je socijalno-ekonomska situacija loša postoje i predrasude. Po mom mišljenju problem je u jednom istorijskom procesu u kojem Romi nisu imali dovoljno prostora da učestvuju u definisanju društva, u definisanju države, da budu deo političkog procesa koji definiše institucije. A institucije utiču na to kako se razvija društvo. Po meni, to je političko pitanje i politički problem. Nakon toga nastaju predrasude, nakon toga se ljudi osiromašuju, ne mogu da se zapošljavaju, ne mogu da idu u školu. Zbog toga se gubi povezanost Roma i neroma u društvu koja može da vodi u suživot koji je harmoničan, koji nije pun tenzija. To ostaje nezavršen posao, Institut to neće da reši preko noći. Tu moraju prevashodno da učestvuju države, Evropska unija, Romi kao zajednica. Institut je samo jedno dodatno mesto na kojem će posao, koji do sada nije rađen na nivou Evrope, sada imati i prostor i kapacitet, da se odradi na evropskom nivou. I da služi i državama I društvima u svakoj zemlji.

Govorite o različitim zemljama. Da li postoji evropski romski identitet ili prevladavaju individualni, lokalni i regionalni uticaji?

Znate kako, pitanje identiteta je kompleksno pitanje. Mi svi, i vi i ja, imamo nekoliko identiteta. Oni mogu da budu etnički, socijalni, profesionalni itd. tako da ne postoji ekskluzivitet između romskog identiteta, evropskog identiteta, srpskog identiteta, mađarskog identiteta. Znate da mnogo ljudi dolazi iz mešanih brakova. Vršiti pritisak na ljude da izaberu jedan od svojih identiteta nije u skladu sa ljudskom prirodom. Mi se identifikujemo na različite načine. Romi se identifikuju kao Romi, alo to je samo jedan od načina identifikacije. Oni mogu recimo da se identifikuju i sa mađarskim i sa evropskim identitetom. Mi ne vidimo problem da se ljudi identifikuju ako Evropljani. Ne vidimo problem da se ljudi identifikuju kao pripadnici većinske populacije. Problem postoji da se ljudi identifikuju kao pripadnici romske populacije. Zbog toga što su stereotipi u društvu jaki ne samo na individualnom već I na institucionalnom nivou. Institucije jačaju stereoptip o Romima u odnosu na to kako su Romi prikazani u školama, na javnim mestima, u bibliotekama, u medijima i tako dalje.

Koliko je važan finansijski doprinos Fonda za otvoreno društvo i Džordža Sorosa u osnivanju Instituta?

Finansiranje od strane Fonda za otvoreno društvo je bitan faktor ali nije jedini. Osnovni budžet je u stvari rezultat partnerstva između Saveta Evrope, nemačke Vlade i Fondacije za otvoreno društvo. Svaki od ova tri partnera donosi po trećinu budžeta. Fondacija je važan faktor jer smo mi napravili prvi iskorak u svojoj posvećenosti da doprinesemo finansijski, međutim, drugi partneri imaju i odgovornost i privilegiju da budu deo ovog projekta.

Željko Jovanović je direktor Kancelarije za romske inicijative pri Fondu za otvoreno društvo i predsednik Nadzornog odbora novoosnovanog Evropskog romskog instituta za umetnost i kulturu u Berlinu.