Romi u Srbiji

Ljuan Koka, rukovodilac Kancelarije za sprovođenje nacionalne strategije za Rome, za Radio Dojče Vele kaže da se problemi romske zajednice pre svega odnose na nepostojanje uslova za dostojan život: „Recimo, problem stanovanja, problem obrazovanja, problem socijalne zaštite, problem zapošljavanja, i problem zdravstva. To su inače i prioriteti u svim politikama zemalja koje su uključene u Dekadu Roma“.

Trećina Roma pismeno

Podaci su obeshrabrujući. Trećina Roma je funkcionalno pismeno, što znači da umeju samo da se potpišu. Svega devet procenata Roma je u stalnom radnom odnosu. 0,03 procenta romske populacije ima završenu visoku ili višu školu.

Značajna novost za romsku populaciju jesu njeni politički predstavnici u srpskom parlamentu. Koliko to utiče na poboljšanje položaja Roma, pitali smo Dragoljuba Ackovića, komesara za medije Svetske organizacije Roma: „Pa ne naročito mnogo, ali utiče. Utiče sigurno. Ti predstavnici, koji se uzgred budi rečeno međusobno svađaju, raspravljaju, i svašta jedni o drugima kažu, ipak ponešto i urade, bar neki od njih“.

Romi i mediji

Stagnira se i na polju medijske informisanosti Roma. Informisanje je svedeno na segmente romskog programa u okviru javnih servisa Srbije i Vojvodine, kaže Acković, što je naravno nedovoljno: „Srpska vlast je uspela da u poslednjih godinu dana ugasi dve televizije i jedan radio. To su učinili u martu prošle godine sa namerom da najverovatnije nikada više ne dozvole da Romi imaju svoje medije“.

Etnička distanca je i dalje veoma prisutna, dok se istovremeno povećava broj poznatih slučajeva fizičkog nasilja. Međutim, kako objašnjavaju romski predstavnici, to ne znači povećanje broja incidenata već Romi sada više znaju o svojim pravima i slobodnije prijavljuju takve slučajeve.