Roming je mrtav, živeo roming!

Nema bolje reklame za Evropsku uniju od one u kojoj građani direktno, u svom novčaniku, mogu videti prednosti te Unije. Roming je do sada bio suprotan primer – dok iz Nemačke bez kočenja možete da se odvezete u Holandiju i kupite klompe ili džoint, čim pređete nevidljivu granicu plaćate penale na telefoniranje. To se zove roming. Telekomunikacione kompanije se izgovaraju navodnim troškovima koje imaju pri prenosu podataka iz jedne u drugu mrežu, ali su ti troškovi toliko simbolični da nikako ne opravdavaju paprene cene rominga.

Doduše, EU već godinama ograničava njegov iznos i od ovog aprila cena minuta razgovora u EU sme biti najviše za pet evrocenti viša nego u lokalnoj tarifi za odlazne pozive i samo 1,4 centa za dolazne. SMS kao i mobilni internet smeju biti sme biti najviše dva centa skuplji. Već to je bila velika stvar jer recimo građanin Srbije koji boravi u susednoj Hrvatskoj biva bukvalno odran ako se maši za telefon: oko 80 dinara je uspostavljanje poziva, svaki minut košta oko 50 dinara, a SMS 30 dinara.

Međutim i tako snižene cene rominga u EU nisu bile dovoljne jer je obećanje Evropske komisije (EK) glasilo kratko i jasno: roming će biti sasvim ukinut sledeće godine. Sada je EK iznela predlog da tako zaista i bude. „Posle oštre kritike je predsednik EK Žan-Klod Junker pre desetak dana naložio da se povuče prvobitni plan. Prema njemu je bilo predviđeno 90 dana – najviše 30 u komadu – besplatnog rominga u okviru EU“, podseća Špigel onlajn. No sada je Brisel popustio i predložio uvođenje potpuno i trajno besplatnog rominga. Ukoliko se nešto ne promeni do decembra kada treba formulisati konačni predlog, lobi telekomunikacionih giganata će izgubiti ovu bitku.

To ipak neće biti za njih potpuni poraz. Špigel prenosi dileme koje ima Ginter Etinger, komesar EU zadužen i za telekomunikacije. „Trenutno imamo veoma različite cene telekomunikacionih usluga u EU“, rekao je on. „Cene u Letoniji su recimo šest i po puta niže od onih u Irskoj. To otvara prostor za organizovanu zloupotrebu, da se recimo SIM-kartice iz Letonije prodaju u Irskoj pa da Irac zove iz Dablina za Dablin po letonskim cenama.“ Zato je, kaže Etinger, EK predvidela mogućnost da telekomunikacione kompanije provere da li neko konstantno telefonira sa mesta van lokalne mreže. Taj bi mogao biti upozoren ili propitan o razlozima, a SIM-kartica bi mogla da mu bude i blokirana.

„Ukidamo dažbine za roming. Od sredine 2017. mi Evropljani možemo da koristimo mobilne telefone u inostranstvu bez dodatnih troškova. Sa tim obećanjem Komisija već mesecima radi marketing za tako neomiljenu Evropsku uniju“, piše konzervativni Frankfurter algemajne cajtung. List navodi da, iako je predlog EK promenjen, to ne znači da svako može neograničeno da boravi u inostranstvu bez plaćanja rominga. „Kako za to ne postoje jasne granice, onda će telekomunikacione kompanije morati da upozoravaju mušterije, da se pri tome dogovaraju sa regulatornim telima i da svoje interese, ako treba, brane pred sudom. Posledica: pravna nesigurnost za mušterije i birokratsko ludilo za telekomunikacionu branšu. Tako je to kada obećavate ono što ne možete da ispunite.“

Jan Filip Albreht, evroparlamentarac nemačkih Zelenih, pribojava se da bi „kontrola“ koju operateri sprovode nad tim gde se nalaze i odakle telefoniraju korisnici mogla da se izmetne u nadgledanje građana. „Mora se sprečiti da telekomunikacioni koncerni špijuniraju svoje mušterije kako bi utvrdili zloupotrebe“, rekao je Albreht za list Velt. Za isti list govorio je i evropski poslanik nemačkih liberala Mihael Tojrer. Kaže da je nova regulativa napredak, ali da to i dalje nije jedinstveno tržište telekomunikacionih usluga kakvom se nada od EU. „Korišćenje razlika u ceni ne sme biti smatrano zloupotrebom jer je to funkcionalni mehanizam tržišta.“

Drugačije smatraju u listu Vestfalen blat, gde brane odluku EK da ipak zaštiti ponuđače telekomunikacionih usluga. Jer „Evropskoj uniji treba podrška privatnog sektora u izgradnji širokopojasne mreže. Ali ipak bi Komisija morala da ispuni očekivanja koja je sama probudila svojim obećanjem. Zato su potrebna jasna pravila kada kompanije mogu tražiti da mušterije ipak plate roming. I praktična definicija zloupotrebe i načina za njeno gonjenje. Nije izvesno da će to uspeti sa pravilima koje je najavila EU.“

U komentaru uglednog radija Dojčlandfunk rečeno je da su nova pravila mnogo bolja od prvobitnog predloga. Njima se recimo sprečava da studenti koji pohađaju semestar ili dva u inostranstvu plaćaju za roming. Ali i novo pravilo ima „kozmetičku grešku“: „Telekomunikacioni operateri će ubuduće kontrolisati šta je fer, a šta nefer, i gde počinje zloupotreba. Oni će, uz velike napore, u svakom pojedinom slučaju morati da provere da li neko nesrazmerno mnogo rominguje. Već se naziru brojni sudski procesi.“