Romkinja sa Kosova odgovara Olandu

Da romska devojčica nije prespavala kod drugarice „afere Leonarda“ verovatno nikada ne bi ni bilo. Naime, državljanin Kosova Resat Dibrani uhapšen je zbog toga što je bespravno boravio u Francuskoj, i stavljen je u avion za Prištinu. Policija je zatim pokušala istog dana da privede i deportuje njegovu porodicu, odnosno suprugu i šestoro dece.

Da su u tome uspeli, slučaj Leonarde Dibrani verovatno bi ostao neprimećen. Poslednjih godina se iz Francuske deportuje daleko manje ilegalnih emigranata nego kada je na vlasti bio Nikola Sarkozi. Ipak, hiljade potražilaca azila rutinski se hapsi, vezuje lisicama i izbacuje iz zemlje.

Sećanje na Višijevsku Francusku

Petnaestogodišnja Leonarda spavala je kod drugarice u noći kada je došla policija. Sledećeg dana je u školi bio organizovan izlet – njen razred je putovao u fabriku automobila Pežo. Policija je primorala devojčicu da izađe iz školskog autobusa, i ispratila je do kuće.

Jedan francuski poslanik socijalista, ovaj događaj uporedio je sa hapšenjima Jevreja koje su izvodile francuske vlasti tokom nemačke okupacije. I drugi političari, poput levice, uključujući i partnerku predsednika Olanda, Valeri Trijaviler osudili su akciju policije. Pojedini – među njima i kandidatkinja socijalista za gradonačelnika Pariza na predstojećim izborima, An Idalgo, apelovali su da se porodica vrati u Francusku, a taj zahtev podržali su i đaci koji su demonstrirali u prestonici.

Istovremeno, ministar unutrašnjih poslova Manuel Vals, podržao je odluku policije. Vals, koji je daleko najpopularniji političar u Francuskoj, kaže da je načelnik policije doveo pravi izbor.

Odbijen zahtev za azil

Prvi zahtev za azil koji su Dibranijevi podneli bio je odbijen još 2009. godine. Oni su pokušali da promene tu odluku, ali im to nije pošlo za rukom. Kada je porodica iscrpela svaku pravnu mogućnost, naređeno im je da napuste Francusku. Oni se ipak tome nisu povinovali.

Manuel Vals je nedavno izjavio da „nije ispravno da Romi ostaju u Francuskoj“, komentarišući naglo povećanje kriminala koje policija pripisuje osobama sa rumunskim i bugarskim državljanstvom, kao i problem sa ilegalnim i često nehigijenskim romskim naseljima.

Istovremeno, regionalni šef policije koji je bio direktno odgovoran za akciju protiv Dibranijevih, rekao je da su dve romske porodice upravo dobile azil u okviru njegove nadležnosti, odnosno da Dibranijevi nisu izdvojeni zbog etničke pripadnosti.

Pristalice deportacije ističu i to da je Leonardin otac u više navrata lagao francuske vlasti, jer se nadao da će dobiti politički azil. Naime, iako je sa Kosova, njegova žena i deca rođeni su u Italiji, što znači da nisu ni mogli da budu politički progonjeni na Balkanu.

Olandov odgovor

Predsednik Oland je danima izbegavao da se umeša. Dnevnik Le Figaro komentarisao je da ovde nema mogućnosti za kompromis, kojim se francuski predsednik tako rado služi: „Ili će doneti odluku da se Leonarda vrati, ili neće.“ Ali potcenili su ga. Predsednik je u televizijskom obraćanju rekao da će Leonarda moći da se vrati u Francusku i nastavi obrazovanje, ali da njena porodica mora da ostane na Kosovu. Ta odluka je sve uznemirila i nikog nije zadovoljila.

Olanda su kritikovali što se uopšte meša poput „kralja“. Levica ga je napala zbog bezdušnosti, desnica zbog toga što zaobilazi zakon i šalje poruku da je Francuska blaga prema ilegalnim imigrantima, i sa obe strane zbog toga što želi da podeli porodicu.

Sama Leonarda je postavila pitanje zbog čega ona može da se školuje u Francuskoj, ali ne i njena braća i sestre.

Odgovor sa Kosova

Njen otac je jasno izneo stav iz Mitrovice. „Nema šanse da ću pristati da podelim svoju porodicu. Ako naš povratak u Francusku nije moguć lepim, moraće da se dogodi svim sredstvima, na silu.“ Njegova ćerka je dodala: „Francuska je moja zemlja. Pre ili kasnije ću se vratiti. Onda ću ja biti ta koja će stvarati zakon!“

Istovremeno, najnovija istraživanja kažu da dve trećine građana Francuske ne žele da se Leonarda vrati u zemlju, kao i da je 77 odsto njih nije zadovoljno kako Fransoa Oland obavlja predsedničku funkciju. Prema jednoj drugoj anketi, 30 odsto njih bi želeli da anti-imigrantska političarka Marin Le Pen iz Nacionalnog fronta igra veću ulogu u političkom životu.

Lako je predvideti kakav će biti politički uticaj „afere Leonarda“. Francuzi će imati još manje poverenja u sposobnost čoveka koga su izabrali kao svog predsednika pre samo godinu i po dana. Pored toga, porašće osećaj bespomoćnosti pred problemom ilegalne imigracije.

Francuske vlasti su nedavno smanjile novčana davanja koja su nudili romskim porodicama, da bi ih privoleli da se vrate u Rumuniju. Naime, uočeno je da pojedine porodice uzimaju novac više puta, izlaze i vraćaju se u Francusku.

Što se tiče Dibranijevih, Leonarda će se verovatno uskoro vratiti u Francusku. Ako su majka i deca u mogućnosti da potvrde svoje Italijansko državljanstvo, i oni će moći da se vrate i pridruže Leonardi. I konačno, ako otac ove petnaestogodišne Romkinje dokaže da je zakonski venčan sa svojom suprugom – i on će moći da se vrati u Francusku.

Autor: Džon Laurenson, Pariz / Darko Janjević
Odgovorni urednik: Jakov Leon