Romkinje su dvostruko diskriminisane

Romkinje su, ne samo u Srbiji, već u celom regionu, jedna od najgroženijih društvenih grupa, jer su dvostruko diskriminisane: na rasnoj i na rodnoj osnovi, zaključeno je danas na regionalnoj konferenciji "Romkinje u Srbiji: Pogled unapred", koja je održana u Novom Sadu.

Tatjana Perić iz Fonda za otvoreno društvo za DW objašnjava zašto su Romkinje zapravo najčešće viđene kao osobe drugog reda u društvu:

"Regionalno se definitivno može reći da ima sličnosti, jer su Romkinje diskriminisane u čitavom regionu na više nivoa. Pre svega, jer su pripadnice jedne društveno stigmatizovane grupe, romske zajednice, pa samim tim doživljavaju diskriminaciju na rasnom nivou. Znači tretirane su lošije nego ostale zato što su Romkinje i zato što većinska zajednica ima određene negativne predrasude prema Romima i Romkinjama. S druge strane, ne sva, ali veći deo romske zajednice, i dalje funkcioniše po patrijarhalnim ustrojstvima. I u takvom unutrašnjem tradicionalnom sistemu, Romkinje su najčešće viđene kao osobe drugog reda, zbog toga što su žene."

Behija Ramović iz Fondacije za stipendiranje Roma iz Podgorice za DW kaže da je 92 odsto Romkinja u Crnoj Gori nepismeno, što je uzrok ogromnih problema u kasnijem životu:

"Romkinje se uopšte ne uključuju u društvene i političke tokove Crne Gore., Uzrok je pre svega nepismenost, a potom to uzrokuje i nezaposlenost kod romske populacije, što kasnije, opet, dovodi do strašno lošeg standarda Romkinja."

Romkinje su najčesće i na meti napada neonacističkih grupa, kaže za naš program Marija Demić iz nevladine organizacije Ženski prostor iz Niša:

"Nasilje nad Romkinjama, nad ženama i nad decom, od strane neonacističkih grupa mnogo je veće nego nasilje nad muškarcima Romima, zato što su žene i mladi ranjivija grupa."

Da je obrazovanje jedan od osnovnih preduslova da bi se uopšte moglo razgovarati o poboljšanju položaja Romkinja u društvu, smatra i Ramiza Memedi iz Udruge žena Romkinja "Bolja budućnost" iz Zagreba:

"Osnovni temelj za poboljšanje položaja, kako Romkinja tako i celokupnog društva, jeste obrazovanje."

Sve naše sagovornice slažu se u oceni da je položaj Romkinja u svim zemljama veoma sličan, s tim da ima razlika koliko koja država konkretno finansijski i institucionalno pomaže projekte iz Dekade Roma. I kada je u pitanju pomoć države Romkinjama, Crna Gora je na poslednjem, a Srbija na pretposlednjem mestu. Ako je nekome za utehu, ima i gorih primera, jer Albanija i Bosna i Hercegovina nisu ni pristupile Dekadi Roma.