Roze nije samo za devojčice…

Prodavačica i vlasnica berlinske knjižare za decu „Libele“ Inga Karbštajn pomalo rezervisano izvlači jednu knjigu sa police. „Zaista sam bila šokirana kada sam videla ovo izdanje. Kič sa neviđeno trivijalnim ilustracijama: roze i ružičasto-zlatne zvezdice, ponegde se nađu i srebrne. Tu su i konji, ali nisu lepo ilustrovani nego izgledaju banalno. Na početku sam zaista bila šokirana. Još mi nije uspelo da pročitam jednu takvu knjigu, ali sam primetila da veliki broj devojčica vole ovo izdanje“, kaže Inga Karbštajn .

„Sternenschweif“ ili „Zvezdani rep“ - tako se zove obožavana lektira koju prodaje Inga Karbštajn. Ona već četiri godine vodi knjižaru za decu i omladinu u Berlinu. Police sa knjigama su sortirane sa puno ljubavi, od onih za malu decu, za decu od 8 godina, za devojčice, za mlade…

„Klasična literatura za mlade je poprilično tamno dizajnirana, često sa monstrumima. Poneki dečaci rado čitaju ’Scream Street’ –’Vrisak u ulici’, na čijem omotu se nalaze mumije. Ta izdanja izgledaju avanturistički i namenjena su dečacima“, objašnjava prodavačica.

Njoj nije baš prijatno dok iznosi te podatke. Međutim, to je njen posao i zna da tako funkcioniše prodaja knjiga. Ona često posmatra male kupce koji ciljano traže roze ili crno obojene omote.

„Ne želim da me vide sa tom knjigom“

Dizajn korica od suštinskog je značaja kod dečijih knjiga, čak više nego kod beletristike, kaže glavni urednik za književnost za decu i omladinu u izdavačkoj kući „Hanzer“, Ulrih Šteriko Blume. „Roze je definitivno boja za devojčice. Ako je knjiga sa tom tematikom, onda je sasvim u redu da je u roze boji. Ali ako tu knjigu mogu da čitaju i dečaci, i ako primetim da se unutra nalazi ružičasta, onda zahtevam da se to promeni. Može to nekome da se dopada i estetski je u redu, ali reč je simboličnoj boji i dečaci kažu: ’Ne želim da me vide sa tom knjigom’“, kaže Ulrih Šteriko Blume.

Dečaci su važna ciljna grupa za izdavačke kuće iako statistika pokazuje da oni sve manje čitaju. Samo trećina mladih čitalaca su muškog roda. Upravo zbog toga u izdavačkim kućama razmišljaju na koji način da privuku tu publiku. Naravno da ukus roditelja igra veliku ulogu kaže, Inga Karbštajn.

„Nekoliko dečaka je došlo kod nas i tražilo knjige za devojčice, ali roditelji su se žestoko pobunili zbog takvog izbora. Naš utisak je da je dečacima teško da se odluče i da se oni više prisiljavaju da čitaju samo određene knjige. To je ista priča kao sa oblačenjem. Sasvim mali dečaci rado bi nosili sjajne, roze cipele, ali ih nikad ne dobijaju“, kaže Inga Karbštajn.

Zastarela podela na roze i plavo

Prodavačica Inga Karbštajn ponekad ne može da veruje do koje mere je ukorenjena polna podela uloga, kada je o kupovini knjiga reč. Ova tema je veoma zanima i upravo zato je bila šokirana kada je njena ćerka odabrala knjigu o princezama. Inga Karbštajn kaže da je sreća što su veoma često samo omoti knjiga u roze boji, dok su sadržaji prilično ubedljivi.

Ipak, Regina Pantos, predsednica Radne grupe za književnost za mlade, ne razume zašto se izdavači odlučuju za simbolične boje. „Mislim da je strašno to da se literatura za decu deli na plavu i roza boju. To je jednostavno zastarelo. Roze knjige o princezama i plave o piratima – ta podela počinje sa decom od godinu dana. To je unazađivanje i to zaista ne mora tako da bude. Mislim da se radi o zabludi izdavača koji misle da treba da se posebno fokusiraju na polnu podelu čitalaca. Nekada je to bilo drugačije, i opet će biti drugačije. Međutim, kada neko doživi uspeh na tržištu sa knjigom za devojčice koja ima roze omot, onda ga svi slede“, ukazuje Regina Pantos.

Pri tom, izdavači knjiga za decu i omladinu uopšte nemaju razloga da se tako ponašaju. Naime, prodaja knjiga za male čitaoce veoma je stabilna. Od celokupne zarade od prodaje knjiga, čak 15 odsto su knjige za decu i omladinu. I to će sigurno tako biti i ubuduće, čak i ako izdavači odluče da se odreknu tih klišea.

Autorke: Nadine Vojcik / Željka Bašić-Savić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković