Rusija: Poplave odnele 144 života

Ministarstvo unutrašnjih poslova je saopštilo da se većina od 144 žrtve udavila – mnogi starije ljude poplava je zatekla na spavanju. Oni koji su se probudili na vreme penjali su se po krovovima i drveću kako bi izbegla vodu koja je potapala prizemlja čitavih zgrada. Pet osoba u Gelendžiku poginulo je od strujnog udara kada je transformator pao u vodu. Dve osobe su uhapšene zbog pljačke tokom ovog vanrednog stanja.

Poplave su nastale kao posledica jednomesečnih padavina koje su se naglo pogoršale u petak. Meteorolozi su najavili prestanak svih padavina u ponedeljak. Nekoliko stotina kuća u Krimskoj oblasti potpuno je uništeno, a preko 20.000 ljudi ostalo je bez struje. Čak je i najveća crnomorska luka Novorosisk bila prestala sa prijemom brodova. Ova najvažnija luka u nedelju je ponovo nastavila sa radom.

Putin oprezan u kriznim situacijama

Vladimiru Putinu su kritičari tokom prethodna dva mandata zamerali spore reakcije u kriznim situacijama. Ovaj put je novi-stari predsednik reagovao brzo – u nedelju je naredio da se odvoji novac za izgradnju novih domova i pomoć ugroženima, kao i istragu da li je dovoljno urađeno na prevenciji od poplava. Putin je, naravno, otputovao u ugroženi region na jugu zemlje. „Zatražio sam od Istražne komisije da proveri sve postupke nadležnih – kako je izdato upozorenje na poplave, a kako je moglo i trebalo da bude izdato“, rekao je predsednik.

Putin se tokom godina vladavine suočio sa brojnim vanrednim situacijama, poput velikih šumskih požara 2010. godine. Najviše mu se zamera oklevanje kada je 2000. godine potopljena nuklearna podmornica „Kursk“ – tada je poginulo 118 mornara i oficira, a Putin isprva nije dozvoljavao stranim spasilačkim timovima da pomognu. Pomoć Britanaca i Norvežana odobrena je posle četiri dana, ali tada više nije bilo preživelih.

nr/ii/rtr/dpa/dw