1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Rusija proširuje uticaj na Bliskom istoku

Spenser Kimbal1. oktobar 2015.

Vazdušnim napadima u Siriji Moskva demonstrira snagu na svetskoj pozornici. Eksperti međutim ocenjuju da Rusija tom vojnom intervencijom želi pre svega da proširi svoj uticaj u regionu, a ne toliko da se bori protiv IS.

https://p.dw.com/p/1GgMe
Russisches Kampfflugzeug MiG-29
Foto: picture-alliance/dpa/A. Denisov

Odjeknulo je širom sveta. Po prvi put od invazije na Avganistan 1979. godine, Rusija vojno interveniše van teritorije bivšeg Sovjetskog saveza.

Ruski borbeni avioni su u sredu (30.9), bombardovali ciljeve u Siriji, u blizini grada Homsa. Moskva već nedeljama povećava svoje vojno prisustvo u toj zemlji. U vazduhoplovnoj bazi u blizini sredozemnog grada Latakija, stacionirani su avioni, tenkovi i ruski vojnici.

Predsednik Rusije Vladimir Putin je u ponedeljak (28.9.) pozvao u Ujedinjenim nacijama na formiranje široke, međunarodne koalicije koja bi podržala sirijskog predsednika Bašara al Asada protiv „Islamske države“ (IS). „Mislimo da je bila ogromna greška odbiti saradnju sa sirijskom vladom i njenim oružanim snagama, koje se hrabro, licem u lice, bore protiv terorizma“, rekao je Putin.

Kremlj tvrdi da su u sredu na udaru bili militanti „Islamske države“, ali prema rečima američkog sekretara za odbranu Eštona Kartera, borci IS „verovatno“ nisu prisutni u regionu, severno od Homsa.

New York UN Gipfel Rede Wladimir Putin
Predsednik Rusije pozvao u UN na formiranje široke, međunarodne koalicijeFoto: Getty Images/J. Moore

U međuvremenu, sirijska opoziciona „Nacionalna koalicija“ koju podržava Zapad, saopštava da su svih 36 žrtava ruskih napada bili civili, od toga petoro dece. „Nije reč o borbi protiv IS, reč je o tome da se pomognu i ojačaju snage sirijske vlade“, ocenjuje za DW Džefri Mankof, stručnjak za rusku spoljnu politiku iz vašingtonskog trusta mozgova Centar za strateške i međunarodne studije.

Ruski ciljevi na Bliskom istoku

Prema Stivenu Blanku, Moskva je zainteresovana da uspostavi jače uporište na Bliskom istoku. Rusija još od sovjetske ere drži u zakupu pomorsku bazu u sirijskoj luci Tartus, a nedavno dodatno gomilanje vojnih snaga, moglo bi da znači da će takvo prošireno prisustvo Kremlja u regionu, prerasti u stalno.

„Oni nameravaju da dugoročno drže baze u Siriji“, smatra Blank, stručnjak za rusku spoljnu politiku iz konzervativnog vašingtonskog trusta mozgova Savet za američku spoljnu politiku. „Oni nisu tu samo da spasavaju Asada, oni su tu da ostane dokle god mogu.“

Tokom svog govora u UN u ponedeljak, Putin je kritikovao to što u svetu postoji „samo jedan centar moći“, jasno aludirajući na Sjedinjene Američke Države. Mankof veruje da Rusija pokušava da to ospori u regionu Bliskog istoka.

„Još pre ove intervencije, Rusija je na Bliskom istoku imala uticaj u Siriji, ali je na mnogo drugih mesta, sa padom Sadama Huseina i Moamera el Gadafija, ona taj uticaj izgubila“, ukazuje Mankof. „Ovo je do sada najznačajniji korak Rusije u pokušaju da se nametne kao posrednik na Bliskom istoku. Oni u osnovi pokušavaju da ospore činjenicu da su SAD ključna spoljna sila koja u tom regionu obezbeđuje ravnotežu“.

Russische Luftangriffe in drei syrischen Provinzen
Posledice ruskih napada u provinciji HomsFoto: Getty Images/AFP/M. Taha

Konkurentske koalicije u Siriji

Prema Blanku, Rusija formira sopstvenu koaliciju na Bliskom istoku, sastavljenu od Asadovog režima, Irana i Iraka. Bagdad je u sredu potvrdio da razmenjuje obaveštajne podatke sa Kremljom, ali je negirao da takva saradnja postoji i na vojnom planu. „Oni (Moskva prim. ur.) žele da stvore tu šiitsku koaliciju protiv IS“, kaže Blank. „Organizuju se, dakle šiitske države u borbi protiv IS kako bi se Asad održao na vlasti, a i u korist Irana. Odlučili su da pokažu da su pouzdan član koalicije i zato su i pokrenuli vazdušne udare“, zaključuje Blank.

Tokom proteklih godinu dana, Sjedinjene Države su na čelu koalicije protiv „Islamske države“ sastavljene uglavnom od sunitskih država – Jordana, Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Vašington i Moskva već su razgovarali o tome kako izbeći bilo kakva vojna preklapanja.

Prema Mankofu, neki od ruskih aviona stacioniranih u Latakiji nisu tu za kopnene napade. To su vrhunski avioni za borbu u vazduhu koji bi „trebalo da imaju neku vrstu uloge odvraćanja u slučaju da SAD ili neko drugi namerava da uspostavi zonu zabrane letova ili da i dalje napada Asada snage“.