Rusija „tera“ Švedsku u NATO?

Osećaji gotovo tradicionalno „nesvrstanih“ Šveđana prema mogućem ulasku njihove zemlje u NATO, u poslednjih nekoliko godina znatno su se promenili jer vlada sve veća zabrinutost zbog ruskih akcija u Ukrajini i na nordijskim područjima. Nedavna anketa agencije Sifo pokazala je da 41 odsto Šveđana sada podržava pridruživanje zapadnom vojnom savezu, a 39 odsto ih je još uvek protiv toga. Pre četiri godine, ista anketa pokazivala je znatno drukčije rezultate – 23 odsto za NATO i 50 odsto protiv.

Promene u javnosti prema članstvu u NATO, imaju odraza i na politiku. Dve konzervativne stranke, Hrišćanske demokrate i Partija centra, nedavno su takođe promenile svoje stavove i sada podržavaju opciju priključenja Alijansi.

Male šanse za zahtev za članstvo u NATO

Ipak, uprkos naglom porastu podrške opciji ulaska u NATO, male su šanse da će Švedska napraviti istorijski potez i aplicirati za članstvo u savezu. „Ako pogledate trenutnu situaciju, teško da se mogu očekivati promene u švedskoj politici u narednih pet do deset godina“, smatra Anders Lindberg, novinar i urednik švedskih novina „Aftonbladet“. S njim se slaže i Ana Vizlander, zamenica direktora švedskog Instituta za međunarodne poslove koja kaže: „To nije realno očekivati u bliskoj budućnosti“.

Obe stranke švedske koalicione vlade – Socijaldemokrate i Zeleni, nastavljaju da se opiru članstvu u NATO. Naprotiv, dok se raspoloženje javnosti u tom pogledu bitno menja, parlamentarna većina koja bi morala da potvrdi tu istorijsku odluku, ne postoji. Konačno, Švedska bi samo pod pritiskom ušla u NATO bez susedne joj Finske, u kojoj se takođe razvila slična debata.

„Sva tri zahteva – politička situacija u Finskoj, političko stanje unutar Socijaldemokrata, kao i ankete – nisu ispunjena“, tvrdi Lindberg.

Referendum u Švedskoj

Čak i da su ta tri preduslova ispunjena, Šveđani bi na kraju ipak morali da daju zeleno svetlo takvoj istorijskoj inicijativi, i to u vidu referenduma. Dakle, premda se članstvo u savezu u ovom momentu čini vrlo mogućim, stvari brzo mogu da se promene, smatra Robert Egnel, predavač na švedskom Univerzitetu za nacionalnu obranu. „Mora se reći da se pozitivna osećanja u tom smislu šire veoma brzo, tako da mi se čini da svakog meseca moram da menjam sopstvene prognoze po tom pitanju“, kaže Egnel.

Rusija je ujedno i nepoznat faktor, a i jedini razlog zašto Švedska uopšte razmišlja o članstvu u NATO. Premda agresivno ponašanje Rusije u Ukrajini ne može proći nezapaženo, ono što je podstaklo Šveđane na razmišljanje o NATO jeste percepcija agresivnog uplitanja Rusije u baltičko i nordijsko područje.

Zabrinuti Šveđani

Šveđani ozbiljno shvataju konfrontirajuće stavove Rusije prema baltičkim zemljama, koje kroz istoriju održavaju bliske odnose sa Švedskom. S tim u vezi, Lindberg kaže: „Kad počnete da radite ono što Rusija radi baltičkim zemljama ili kada je reč o Finskoj, Švedska odmah reaguje“.

No, Šveđani su zabrinuti i zbog upada ruskih vojnih aviona u skandinavski vazdušni prostor, kao i prošlogodišnji lov na rusku podmornicu, koja je navodno zašla u švedske vode, ali i na nedavna upozorenja Moskve o „osveti“ ukoliko Švedska odluči da iđe u NATO. „Zanimljivo je da nas rusko ponašanje 'gura' u NATO, što nema smisla ako oni to stvarno ne žele“, tvrdi Egnel. „Za mene nema nikakvog smisla ovo što Rusi rade“.

Uprkos svim trzavicama u poslednje vrijeme i posledičnom porastu podrške ulasku Švedske u NATO, Šveđani još uvek nisu uvereni da bi trebalo da načine taj istorijski potez i uđu u NATO. „Lopta je na ruskoj strani terena“, kaže Lindberg. „Rekao bih da je više u ruskim rukama nego u rukama bilo kojeg švedskog aktera. Ako Rusija nastavi sa svojim agresivnim ponašanjem prema baltičkim zemljama, naravno da će se i rasprave u Švedskoj promeniti.“