Rusija uskoro u međunarodnoj izolaciji

Komentar: Ingo Mantojfel

Održavanjem referenduma na Krimu vlada u Kremlju dodatno pogoršava ionako komplikovanu situaciju u Ukrajini. Rezultat referenduma, koji je i pre održavanja bio praktično izvestan, pri tom ne igra nikakvu ulogu. Razlog za to nije samo održavanje glasanja koje je po međunarodnom pravu upitno jer Rusija time krši i ukrajinski ustav, ali i više međunarodnih ugovora.

Predsednik Vladimir Putin izabrao je najbrži put ka međunarodnoj izolaciji iz koje će teško pronaći izlaz. Čak ni Kina nije podržala Rusiju u njenoj agresivnoj politici koju vodi prema Ukrajini. Podršku je dobio samo od režima sirijskog predsednika Bašara al Asada i od Severne Koreje.

Nelegitiman i neslobodan referendum

Politički, bitno je i to što se kod ovog referenduma ne može govoriti o slobodnom izražavanju volje građana Krima. Ovaj referendum ne samo što je nelegitiman, nego on nije slobodan, a ni nezavisan. Ovo glasanje je organizovano na brzu ruku, prije njega nije bilo otvorene političke diskusije. Ono se odvija pod kontrolom ruskih trupa i njima bliskih „samoodbrambenih“ snaga.

Ceo referendum odvija se po poznatom scenariju koji je sprovodio Staljin na istoku Evrope po završetku Drugog svetskog rata: grupe odane Kremlju u saradnji sa ruskom vojnom slom insceniraju šou-program sa glasanjem, uz angažovanje propagande. Na taj način daje se određeni legitimitet ekspanzionističkoj politici. Ovo glasanje, niko neće ozbiljno da shvati.

Možda se Putin ponadao da će mu Zapad nekažnjeno dozvoliti da u doba post-Janukovičeve Ukrajine sprovede takvu agresivnu politiku koja je u suprotnosti s međunarodnim pravom. Verovatno je računao s manje kritika Zapada. Možda još uvek veruje da će se ogorčenje smiriti ili da će Zapad ustuknuti i odustati od sankcija. Na kraju krajeva, već godinama u ruskoj javnosti postoji pogrešna pretpostavka o tome da Zapad zavisi od ruskih isporukama energenata.

Poker na preveliki ulog

Putin se očigledno preračunao. Što je još gore, lideri u Kremlju još uvek nisu shvatili da su sa svojom igrom otišli predaleko i da se kreću u pravcu žestoke konfrontacije sa Zapadom u kojoj će, srednjoročno gledano, biti gubitnici. Ruska privreda već je sada u fazi stagnacije. Već sada pad vrednosti rublje guši potrošnju na ruskim tržištima, a time se smanjuje i standard stanovništva. Smanjenje izvoza energenata za Rusiju bi predstavljalo samoubistvo na rate, baš kao i najavljena prodaja ruskih deviznih rezervi.

Ciljane privredne sankcije Zapada bi u svakom slučaju imale velike posledice po Rusiju. Ostaje nada da do toga neće doći. Međutim, SAD i Evropska unija kao odgovor na referendum najavljuju sankcije već za ponedeljak (17.3). Najavljene su blokade bankovnih računa i vizna ograničenja za predstavnike ruske elite. Te sankcije su poslednji pokušaj Zapada da se Rusija nagna na popuštanje i da se prisili na diplomatsko-politički dijalog sa vladom u Kijevu.

Ipak, strahuje se da će Kremlj to odbiti i da će tokom naredne sedmice krenuti i u formalnu aneksiju Krima u sastav Ruske federacije. Za Zapad će to biti opravdani razlog da razmotri nove sankcije – privredne i političke. Opasna spirala sankcija tako će se nastaviti. Posledica svega, biće neizbežna međunarodna izolacija Rusije.