"Rusima nedostaje vazduh da dišu"

List Hanoveriše algemajne komentariše požare u Rusiji:

„Lekarima u Moskvi zaprećeno je otkazom ukoliko govore o udvostručenom broju smrtnih slučajeva u gradu. Osećanju neizvesnosti doprinose i elektronski mediji koji izveštavaju u skladu sa uputstvima koje su dobili. Upravo u ovoj fazi nesigurnosti ruska država nastoji da kontroliše građane… Ubuduće, svako će moći da bude uhapšen i saslušan samo ako postoji sumnja, bez ikakvih konkretnih indicija da je zaista učinio neko krivično delo. Ljudi koji se javno bore za svoje interese smišljeno se zastrašuju. Rusima, ne prvi put u istoriji, nedostaje vazduh da dišu“, piše „Hanoveriše algemajne“.

Nepune tri nedelje posle prekida diplomatskih odnosa Venecuela i Kolumbija su na pragu pomirenja – za danas je predviđen susret novog kolumbijskog predsednika Huana Manuela Santosa sa venecuelanskim predsednikom Hugom Čavezom. Čavez je prekinuo odnose sa Kolumbijom nakon što je bivši predsednik Alvaro Uribe optužio Venecuelu da pruža utočište za hiljadu i po gerilaca ekstremno levog kolumbijskog pokreta FARC. Povodom današnjeg susreta list Zidojče cajtung piše:

„Desničarski kolumbijski predsednik Alvaro Uribe i venecuelanski predsednik, levičar Hugo Čavez oduvek su bili latinoamerički antipodi. Uribe je ratovao svim sredstvima protiv FARC-a, Čavezovom okruženju pripisivana je ideološka bliskost sa kolumbijskom ekstremnom levicom. Sada je u Kolumbiji Uribea zamenio Huan Manuel Santos, koji se smatra veštim strategom. Njemu bi mogao biti od koristi spoljnopolitički uspeh na početku mandata i zato postoje dobri izgledi da se na današnjem sastanku dvojica predsednika vrate diplomatiji. Ionako Kolumbija i Venecuela zavise jedna od druge, jer je međusobna trgovina važna za obe zemlje. A u borbi protiv onih koji ne poštuju zakone i za Čaveza, i za Santosa bilo bi dobro da se služe sredstvima pravne države“, piše list „Zidojče cajtung“.

Povodom predloga evropskog komesara za budžet Januša Levandovskog da se uvede evropski porez hamburški Abendblat piše:

„Nemačka vlada neće prihvatiti nikakav porez za EU, izjavio je odmah ministar finansija Volfgang Šojble. Predstavnik Evropske komisije rekao je da mora biti da je komesar Levandovski pogrešno shvaćen. Međutim, refleksno odbijanje ovakvog poreza onemogućava ozbiljno razmatranje koncepcije koja je uverljiva kada se otklone neki nedostaci. Nije reč o tome da se poveća poresko opterećenje građana. Nije reč ni o pumpanju budžeta EU koji ove godine iznosi 123 milijarde evra i dva puta je manji od nemačkog. Cilj takve reforme bio bi da se EU oslobodi zavisnosti od doznaka nacionalnih država. Sopstveni prihodi od, na primer, doprinosa od vazdušnog saobraćaja ili poreza na finansijske transakcije, kako predlaže Levandovski, mogao bi da poveća manevarski prostor Unije u krizi svetske privrede.

Za septembar su predviđeni razgovori o rekonstrukciji finansijskog sistema EU. Zemlje članice ne mogu i dalje da raspravljaju samo o subvencijama za poljoprivredu i popustima za Britance. Savez država sa zajedničkom valutom, ali bez zajedničkog izvora prihoda moguć je samo kao prelazno rešenje“, piše „Abendblat“ iz Hamburga.

Novi nemački predsednik, piše Špiegel onlajn, a istu priču donosi i minhenski Zidojče cajtung, želeo je da ode iz provincije, ali peciva iz Hanovera, glavnog grada Donje Saksonije, čiji je premijer do izbora za saveznog predsednika bio, nije hteo da se odrekne. Tako pekar iz Hanovera svakog dana šalje pecivo u predsedničku palatu Belvi u tri stotine kilometara udaljenom Berlinu, piše magazin u onlajn izdanju i nastavlja:

„I još neko da kaže da u tzv „letnjoj rupi“ nema uzbuđenja – ekolozi i berlinski pekari reagovali su sa krajnjim nerazumevanjem na isporuke peciva iz Hanovera. Voziti hleb i pecivo iz Hanovera u Berlin prava je ludost, izjavila je političarka Zelenih, Klaudija Hamerling. Poznati hanoverški pekar Johen Gaues, naime, pet puta nedeljno šalje hleb i pecivo u Berlin, među kupcima su luksuzni hotel „Adlon“ i predsednička palata Belvi.

„I u Berlinu ima odličnog hleba“, izjavila je Hamerlingova i preporučila nekoliko vrsta, dodavši da će Vulfu njegov hanoverski hleb, odnosno pecivo, mnogo više prijati kada ode kući na odmor. Hamerlingova je zaključila da njoj i njenoj porodici ne šalju njihove omiljene tirinške kobasice u Berlin, nego u njima uživaju tokom odmora kod kuće.

I predstavnica udruženja za zaštitu prirode „Bund“ Karmen Šulce izjavila je da je po prirodnu sredinu mnogo bolje kada se troši ono što je proizvedeno na licu mesta. Upravo oni koji vode računa o kvalitetu sve češće se orijentišu na regionalne proizvode, rekla je Šulceova i dodala da ta poruka izgleda još nije stigla do palate Belvi i hotela Adlon, ili je krivica do berlinskih pekara.

Odmah se pobunio Volfgang Rink iz zanatske komore Berlina koji je rekao da i u glavnom gradu ima pekara koji peku hleb i pecivo po starim receptima kao Gaues u Hanoveru. Mnogi imaju i sopstvene mlinove. „Dakle, razlog nije u kvalitetu berlinskih pekarskih proizvoda“, rekao je Rinke i dodao da bi svakako bilo lepo kada bi savezni predsednik uživao u berlinskom pecivu.

Hanoverski pekar Gaues, inače, kaže da snabdeva tri od devet nemačkih restorana koji imaju tri Mišlenove zvezde i da palatu Belvi snabdeva već godinama. I to samo dva puta mesečno, jer je potrošnja mnogo manja nego u nekom restoranu. Predsednik Vulf uzima samo pecivo i hleb od integralnih žitarica za 400 evra mesečno, što i nisu neke pare, kaže pekar Gaues”, piše “Špigel onlajn” o predsedničkom hlebu i pecivu.

Pripremio Nenad Briski

Odg. urednik: N. Jakovljević