Ruska žurka u Beogradu

Tabloidi broje Putinove specijalce koji dolaze u zemlju da čuvaju predsednika od nesavesnih pripadnika bratskog naroda. Njih 250, naspram 7.000 srpskih policajaca. Dežurni vojno-estradni analitičari zabavljaju masu pikanterijama iz ruske vojne kuhinje. Grad će u četvrtak biti mrtav za saobraćaj, mnogo mrtviji nego za vreme protesta. Ne sme se zaboraviti ni Vučićev orden – znate ono, Pašić pa Vučić.

Orden budi rusofilna sećanja Evropejca Vučića na radikala Vučića. Kako? Pa lepo, jedan od zaslužnih ordenaša je i Vladimir Žirinovski, velikoruska verzija Šešelja. Njega je uz svoje mentore Voju i Tomu, mlađani Vučić dočekao u Beogradu 1995. A sada je na istoj listi odličnika sa tim čovekom, sa kojim je delio agresivni nastup i militantne vrednosti. Dobro, na listi odlikovanih svetskih lidera je i Lukašenko, a on bi već bio sličniji Milu. Mada, i Vučić vodi i stranku i državu autoritativno kao direktor kolhoza. Pa je sličnost ipak tu.

Predsednik je izuzetno srećan zbog ovog odlikovanja, dakle, bolje je ne dirati ga. Svi u Srbiji odahnu kad je on srećan, barem se u trenucima sreće pred kamerama ne svađa sa odsutnim protivnicima.

Nevladine vladine organizacije

Vladimir Vladimirovič može mirne duše da pođe u šetnju do Hrama Svetog Save. Doduše, još se tu i tamo puši katran na platou pred Hramom, ali utabaće to nogama obožavaoci Putinovog lika i dela. Isti oni koji se u velikoj većini poklapaju sa obožavaocima Vučićevog lika i dela.

Vučićeva stranka doduše tvrdi da nema ništa sa organizacijom najavljene masovne rusofilske šetnje od Palate Albanije do Hrama. To navodno organizuju neki građani, udruženi u nevladine organizacije. Jeste da su oni bivši političari propalih desničarskih strančica. Ali nema veze, svako zaslužuje drugu šansu.

Vučić se trudi da doček predstavi kao opštenarodno veselje. S druge strane, ponekom se omakne reč „kontramiting“. Tek toliko da se zna – vi imate pištaljke, mi imamo Putina! Tako voljeni gost iz Rusije postaje i stranački prijatelj.

Na internetu se nagađa da li je naprednjačka dnevnica za odlazak u Beograd i mahanje ruskim zastavicama 1.500 dinara ili, kao što je jedan šaljivdžija objavio, pet litara mleka. To za sada niko nije utvrdio.

Šta smo još uspeli do sada da saznamo? Od predsednika Srbije lično – da Putin ljubi poklonjene srpske ikone i odlično svira klavir. To je Vučić sebi malo dao oduška, odajući privatne detalje svojih podmoskovskih večeri. Onaj kome Putin svira klavir i čiju ikonu ljubi – taj je svakako ruski čovek. Evropski, a ruski. Dakle, hteo to ili ne, Putin Vučiću podiže rejting kod Srba.

Šta Putin dobija ovim beogradskim spektaklom? Boris Varga, politikolog i spoljnopolitički komentator kaže da jedno prošlogodišnje istraživanje javnog mnjenja u Rusiji pokazuje da građani Rusije Putina smatraju odgovornim za loše stanje u državi. „Zato Vladimiru Vladimiroviču treba jedan vidljivi spoljnopolitički izlet u region i državu koja nije postsovjetska banana republika, već država kandidat za EU, gde Putina vole, poštuju i podržavaju, a to je Srbija“.

Šta Putin donosi?

Boris Varga smatra da skoro da ne postoji konkretan projekat sa Rusijom koji bi i Srbiji donosio veću dobit. „Putin najverovatnije neće Srbiji doneti veće direktne investicije, jer ih i sama Rusija u krizi i pod sankcijama potrebuje“, kaže on.

Ipak, biće potpisan 21 sporazum. Mada se sporazumi odnose na međuuniverzitetsku saradnju, mirno korišćenje atomske energije, železnicu, jedan je posebno zanimljiv: Plan konsultacija Ministarstava spoljnih poslova Rusije i Srbije za 2019/20. godinu, koji će, prema Sputnjikovim navodima, parafirati ministri Sergej Lavrov i Ivica Dačić. U te dve godine sigurno neće biti uvođenja sankcija Rusiji.

Direktor beogradske kancelarije Fondacije Hajnrih Bel, Simon Ilze podseća na poglavlje 31 koje se odnosi na zajedničku spoljnu politiku Evropske unije. Ono obavezuje Srbiju da prihvati sankcije. Inače ništa od članstva: „To će ići samo ako se prihvate sankcije koje je uvela EU nakon aneksije Krima“.

U vezi s tim, Vučić u svom svađalačkom stilu preko Pinka poručuje Briselu: „Imate više od pola poglavalja da nam otvorite, a propisano je da to bude kada bude zatvarano, tako da ni vi sami ne znate kada ćete to da nam otvorite, a kamoli kada ćete to da nam zatvorite“.

Prevedeno na srpski, Vučić će da reaguje kad bude morao, a i to – ko zna kada. Do tada – Kaljinka.

Od prašine koja se često diže zbog vojne saradnje sa Moskvom ne vidi se mnogo bitnija stavka – Evroazijska ekonomska unija koju predvodi Rusija biće, ukoliko se Srbija pridruži, novi problem u pristupnim pregovorima sa Briselom.

Nacionalni rezon

Mnogi u Putinu vide jedinu nadu da na Kosovu na kraju bude makar nerešeno. A Vladimir Vladimirovič samo pokušava da uz Rusiju pod sankcijama jače veže jedinu preostalu rusofilnu zemlju u ovom delu sveta, ako je moguće uz minimum ulaganja. Moskva je u tome majstor da od malo napravi puno. Pri tome su svi vojni pokloni, od isporučenih aviona do obećanih tenkova, unapred naplaćeni.

Ruski gas je u Srbiji skuplji nego u Nemačkoj, što je logično jer Srbija nema „Severni tok“ kao Nemci. Ali nema ni „Južni“, koji se, sećate li se, posle slavnih najava neslavno pretvorio u maglu i dim. Sada se bude nove nade da će „Turski tok“ preko Bugarske stići do srpskih granica.

Putin će sigurno biti zadovoljan toplim dočekom u Beogradu. No, on je po prirodi šahista. Pored neuvođenja sankcija i srpske vojne neutralnosti, njega najviše interesuje diplomatski status za osoblje Humanitarnog centra u Nišu. Da bi ruski humanitarci imali isti status kao osoblje Severnoatlanskog pakta, koje je u Srbiji već nedodirljivo. Zna Putin dobro da čoveku na zadatku u tuđoj, bratskoj zemlji može iznenada zatrebati zaštita. Kao obaveštajac u Drezdenu gledao je izbliza kako se kruni Berlinski zid.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android