1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Kriminal

„Ruska veza“ – indicije bez dokaza

27. oktobar 2017.

Od aneksije Krima i izbijanja sukoba u Donbasu u Ukrajini je bilo mnogo atentata na političare, državne službenike i novinare. Istražitelji često govore o „ruskoj vezi“ premda nemaju nikakve čvrste dokaze.

https://p.dw.com/p/2mawe
Ukraine Kiew Auto Explosion
Foto: Reuters/G. Garanich

Eksplozija bombe ispred zgrade privatne ukrajinske TV stanice Espresso u Kijevu u sredu pokazala je još jednom da u Ukrajini ima politički motivisanih napada. Poslanik nacionalističke Radikalne partije Ihor Mosijčuk je povređen, njegov telohranitelj i još jedna osoba ubijeni.

Takvi napadi su poslednjih godina učestali. Među žrtvama su, između ostalih, novinar Pavel Šeremet, koji je u leto prošle godine ubijen bombom koja je bila postavljena na njegov auto. Na isti način je godinu dana kasnije u Kijevu stradao i Pavlo Šapoval, šef specijalne jedinice ukrajinske tajne službe. Auto-bombama su ubijeni i zaposleni u Službi bezbednosti Ukrajine, ali i navodni šefovi podzemlja, na primer Timor Mahauri, prema ukrajinskom MUP-u „dobro poznat u kriminalnim krugovima“, čovek koji je važio za „ličnog neprijatelja“ Ramzana Kadirova, predsednika ruske republike Čečenije.

Napadi se vrše i ručnim bombama: u decembru 2014. na tadašnjeg zamenika predsedavajućeg parlamenta Andrija Parubija, koji je ostao nepovređen. Bivši zamenik ruske Državne dume, Denis Voronjenkov, koji je pobegao u Ukrajinu i bio veoma važan svedok za Kijev u vezi sa prisustvom ruskih trupa u Ukrajini, ubijen je pištoljem.

Posmatrači nemaju dovoljno dokaza

Slučaj Voronjenkov je jedan od retkih u kojem su ukrajinski istražitelji javnosti pružili detaljnu analizu zločina. Državni tužilac Jurij Luzenko je siguran da je ubistvo planirala ruska tajna služba. Ali u većini slučajeva istražitelji nisu mogli da pruže jasan odgovor na pitanje ko stoji iza bombi i pucnjava.

Prema ukrajinskim vlastima, generalno se traži „ruska veza“ kod većine politički motivisanih napada poslednjih godina. „Sa početkom ruskog hibridnog rat protiv Ukrajine, to je kod nas postala svakodnevica“, kaže savetnik ukrajinskog ministra unutrašnjih poslova Anton Heraščenko. Odmah nakon nedavnog pokušaja ubistva, poslanik Ihor Mosijčuk je sam napisao na Fejsbuku da su oni koji žele da ga ubiju – u Moskvi.

Ukraine Kiew Igor Mosiychuk
Mosijčuk preživeo napadFoto: picture-alliance/NurPhoto/STR

Međutim, takve izjave ukrajinskih istražitelja i političara o ruskoj vezi bez dovoljno dokaza nailaze i na kritiku. Joel Simon, generalni direktor „Komiteta za zaštitu novinara“, rekao je letos da ukrajinske vlasti nisu pružile nikakve dokaze o mogućoj ruskoj vezi u slučaju ubistva Šeremeta, uprkos brojnim prethodnim izjavama u kojima upravo to tvrde.

Stručnjaci upozoravaju na generalizacije

Ukrajinski stručnjaci takođe ne veruju da je Rusija iza svih napada. Kriminolog Ana Maljar za poslednji napad kaže da je još uvek rano govoriti o političkoj komponenti. Štaviše, nije jasno ni da li je poslanik uopšte bio meta napada. Eksplozija ispred zgrade televizije je mogla za metu da ima političare, ali i novinare i upravu te medijske kuće.

Oleksandr Skipalskij, bivši zamenik šefa Ukrajinske službe bezbednosti, čak smatra da Mosijčuk „nije interesantan“ za ruske obaveštajne službe. Prema njegovim rečima, način na koji je napad izvršen govori protiv učešća Ruske Federacije. „Da su Rusi hteli da ubiju Mosijčuka, oni bi to uradili, i to bez kolateralne štete“, rekao je Skipalskij.

Prema ekspertima, u nekim slučajevima je nemoguće dokazati učešće ruskih tajnih službi. Zbog toga su takve izjave često čiste špekulacije. Ali istina je takođe da se ruske tajne službe u Ukrajini osećaju kao kod kuće. „U ovim spektakularnim slučajevima nema sudskih presuda i ne može se reći ništa definitivno, ali istovremeno, neki faktori opravdavaju odgovarajuće pretpostavke“, kaže Maljar.

Prema njenim rečima, u prilog učešću Rusije u napadima ne govori samo sukob između Moskve i Kijeva, već i široka mreža ruskih agenata u Ukrajini. Maljarova kaže da ih ima i unutar ukrajinske tajne službe koja se još uvek nije oslobodila svih tragova Sovjetskog Saveza.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android