Ruski izbori i na Krimu

U 14 ruskih oblasti građani u nedelju biraju skupštine – među njima i stanovnici Krima, kao i Moskve i Sankt Peterburga. Biraće se i nekoliko guvernera i gradonačelnika.

Grigorij Melkonjanz iz „Golosa“, pokreta za zaštitu prava glasača smatra da će najzanimliviji biti izbori na lokalnom nivou. Tamo još postoji „izvesna konkurencija“ među kandidatima. Od velikih federativnih subjekata, prema ocenama stručnjaka pažnju privlače regioni Altaj, Jakutija, Murmansk i Pskov. Na izborima za guvernere tamo bi moglo da se ide u drugi krug. Ipak, kampanja je bila prilično dosadna. „Nema novih, dobrih ideja. Televizijski dueli nisu privlačili veliku pažnju javnosti“, kaže Melkonjanz za Dojče vele.

Izbori na anektiranom Krimu

Po prvi put, po ruskom zakonu se održavaju izbori za lokalne savete na Krimu. Novi vlastodršci, nakon aneksije poluostrva Krim priključili su se stranci Kremlja „Jedinstvena Rusija“. Na osnovu izveštaja oni su učinili sve da izbori Moskvi daju jednako „dobar rezultat“ kao i „referendum“ za otcepljenje Krima od Ukrajine u martu ove godine. Tada je navodno 96 procenata glasova bilo za priključenje Rusiji. Tome je prethodila vojna invazija jedinica ruske armija bez oznaka. Za nekoliko sedmica, Krim koji pripada Ukrajini, protivustavno je anektiran od strane Rusije.

Kao i početkom godine, krimski Tatari će bojkotovati izbore. Refat Čubarov, predsednik tatarske skupštine „Medžlis“, novinarima u Kijevu je objasnio da su krimski Tatari izloženi pritisku proruskih službi. Preti im se da će bojkot izbora imati uticaja na dobijanje državne pomoći. Njemu ruske službe prebacuju da situaciju na Krimu želi da „destabilizuje“- Moskva mu je uvela petogodišnju zabranu dolaska na poluostrvo.

Manipulacije već uoči izbora

Sa nepravilnostima na izborima računa Andrej Busin, šef međuregionalnog Saveza birača. Ta nevladina organizacija pratila je predizbornu kampanju i ustanovila da Kremlj zloupotrebjava “administrativne resurse” kao što je pristup državnim medijima, kako bi ojačao svoju poziciju na lokalnom nivou. Tu politiku Moskva naročito sprovodi na Krimu. U ruskim medijima poziva se na veliko učešće na izborima, posebno na Krimu. Rezultati glasanja bi trebalo da pokažu da je polustrvo čvrsto u ruskim rukama.

Nezavisni posmatrači kritički gledaju i na veliku kampanju za prevremeno glasanje, što ruskim biračima omogućava da glasački listić ispune već pre izbora. To otvara prostor za lažiranje izbora.

Politički analitičar Dmitrij Oreškin iz inicijative „Građani-posmatrači” naglašava da je Kremlj na ovim izborima promenio taktiku. Mogućnosti za manipulaciju nema samo na dan izbora i kod prebrojavanja glasova, već mnogo ranije. Tako su samo mesec dana pre početka predizborne kampanje izmenjeni uslovi za učešće kandidata na izborima. Stranke koje do sada nisu bile zastupljene u skupštinama, za predaju svojih lista morale su da sakupe potpise najmanje tri odsto glasača u svom izbornom okrugu. Na taj način je postavljena prepreka kako bi se kritičarima Kremlja onemogućio put ka skuštini.

Selekcija kandidata

Zbog selekcije kandidata prilikom registracije u Sankt Peterburgu je otpalo više od polovine, od 265 kandidata stranke "Građanska platforma", ruskog milijardera Mihaila Prohorova, koji je na poslednjim predsedničkim izborima bio Putinov protivkandidat. Slična sudbina zadesila je i druge stranke, kao što su "Pravedna Rusija", komunisti ili stranka "RPR-Parnas". Ona je bila jedna od glavnih pokretačkih snaga protesta nakon predsedničkih izbora 2012. godine.

Busin ukazuje i na to da u nekim moskovskim opštinama čak ni kandidati "Jedinstvene Rusije" nisu došli na izborne liste. Andrej Babuškin iz opozicione "Jabloko" stranke tako je postao favorit u svom izbornom okrugu. Isto važi i za Iliju Sviridiva iz stranke "Pravedna Rusija", kao i za Leonida Zjuganova, unuka Genadija Zjuganova. Vlast na taj način samo želi da stvori privid da postoji alternativa Kremlju. Od 45 mesta u moskovkom gradskom veću, četiri do šest bi mogli da imaju kandidati opozicije. "Moskovska Duma tako bi ostala pod kontrolom Kremlja", objašnjava Busin.

Najveći problem na ovim izborima, slažu se analitičari, biće slaba izlaznost. U Moskvi verovatno neće izaći više od 25 procenata birača. Pobednik sa više od 50 odsto osvojenih glasova imaće slab mandat, jer računica jasna: za njega će glasati 13 od 100 glasača, kaže Oreškin.