Sa naredbom ili ne - sramota

Minhenski list „Ziddojče cajtung“ piše:

„Forma naredbe, bila ona usmena ili pismena, nije od presudnog značaja.Od presudnog značaja jeste činjenica da su na istočnonemačkim granicama ljudi ubijani na osnovu naredbe da se puca“.

List „Libeker nahrihten“ piše:

„Nejasno je ko je izdao naredbu.Medjutim, to ne menja ništa kada je reč o pograničnim snagama i njihovim zapovednicima.Na istočnonemačkim granicama hladnokrvno je ubijeno izmedju 700 i hiljadu 200 ljudi jednostavno zbog toga što su hteli da napuste zemlju.To jeste i ostaje istorijska sramota – sa naredbom da se puca ili bez nje“, piše list „Libeker nahrihten“, dok list „Štutgarter nahrihten“ primećuje.

„Odavno se zna da je postojala naredba da se puca, tako da novi dokument iz 1973-će godine u suštini ne otkriva ništa što ne bi bilo poznato.Medjutim, presudno pitanje nije formalno pitanje da li je naredba stara, nego da li nemačko društvo smatra da je potrebno sećanje na zločine istočnonemačkog režima ili će dići ruke od mukotrpnog prevladavanja prošlosti. Ako se to ima u vidu, diskusija koja se vodi dolazi u pravom trenutku – dokument je dobar recept protiv nostalgije za NDR-om i zasićenosti sećanjem“.

Najzad, list „Vestdojče cajtung“ iz Diseldorfa piše o navodnom pomeranju nemačkog društva u levo i primećuje:

„Ali, šta je zapravo „levo“? Nekada se pod tim podrazumevalo nastojanje da se promeni struktura države i društva.Reč ”levo” je bila sinonim za “progresivno” ili “napredno” ili “emancipacija”.Naginjanje ulevo danas je pre reakcija na nesigurnost koju su izazvale ekonomska kriza i reforme na početku veka.Ni privredni uspon, koji je u toku i kome se svi toliko raduju, još nije doneo i više poverenja.Ljudi su nostalgični za straom Saveznom Republikom u kojoj je postojala gusta socijalna mreža potpore.”Levo” zato danas pre ima socijalno konzervativnu konotaciju, okrenuto je prošlosti i često je sve pre nego emancipativno”, upozorava “Vestdojče cajtung”.

Berlinski list „Welt“ komentariše krizu vlade u Poljskoj i piše:

„Kačinskom i njegovim koalicionim partnerima uspelo je da diskredituju prvu postkomunističku elitu kao kolaboratere. Njihovo vreme se neće vratiti što je šteta za Poljsku i njene susede.Sadašnja opozicija i njene vodje su slabi i zato neubedljivi.Ostaje Kačinski kao pretnja da će se (posle izbora) vratiti.Pritom, jedva da je išta postigao“.