Sa novim pilotom u nove turbulencije

Vanredni parlamentarni izbori obeležili su 2016. godinu u Hrvatskoj. Novo-staro partnerstvo HDZ-a i Mosta donelo je zemlji nešto stabilniju vladu, ali i potonuće levice. Na ideološkom polju se nastavila bitka oko zaostavštine NDH i propale Jugoslavije, a pojačali su se i napori oko rehabilitacije ustaškog pozdrava „za dom spremni".

Premijer koji je hteo da bude menadžer

Od 270 dana vladavine Tihomira Oreškovića samo ih je 146 proveo kao premijer s punim ovlašćenjima. Kanadski Hrvat, potpuni politički početnik, u januaru je dobio poverenje Sabora zajedno sa svojim ministrima. Budući fijasko predviđao se već po najavama da će državu voditi kao kompaniju, ali i prepuštanje ideološko-društvenih pitanja svom potpredsedniku Tomislavu Karamarku. Eksperiment sproveden u slabo kontrolisanim uslovima nije urodio željenim rezultatom pa su ga srušili oni koji su ga i postavili.

Orešković je pao, ne zbog svojih loših namera, već zbog obračuna Mosta i HDZ-a. Javnost će ga, između ostalog, pamtiti i kao najbogatijeg premijera teškog oko tri miliona evra koji je, uprkos bogatstvu, smestio porodicu u državnu vilu u Opatiji na mesec dana. A to je državu, za troškove keteringa koštalo više od 10.000 evra. Uz to, bivši je premijer zatražio i dobio takozvani „6+6", šest meseci pune i šest meseci polovinu premijerske plate nakon prestanka obnašanja dužnosti.

Obaveštajac koji je želeo da bude premijer

Ako je iko gasio vatru benzinom, bio je to Tomislav Karamarko, šef HDZ-a. Dobio je izbore buđenjem nacionalizma kojeg nije hteo ili nije znao da zaustavi nakon izborne pobede. Ipak, bila je to nedovoljna pobeda koja ovom bivšem obaveštajcu nije donela premijersku fotelju pa je u Banske dvore uz pomoć Mosta instalirao „ničijeg čoveka" Oreškovića. Uz njega je zaposlio i nekoliko problematičnih ministara koji su se obračunavali s civilnim društvom i najavljivali registar izdajnika.

Sam Karamarko je pao na temi naftne kompanije INA nakon što mu je otkriven i u septembru potvrđen sukob interesa jer je firma njegove supruge sarađivala s lobistom mađarskog MOL-a s kojim se Hrvatska sporila oko upravljačkih prava u nacionalnoj naftnoj kompaniji. U nedostatku liderskih sposobnosti, Karamarko je izvršio političko samoubistvo pa je srušio vladu koju je sam postavio.

Briselski začešljani dečko koji je postao premijer

„Umiveno lice HDZ-a" i „bensedin za podivljalu desnicu unutar stranke", reči su s kojima je dočekan novi šef HDZ-a, bivši poslanik u Evropskom parlamentu Andrej Plenković. Iako je nezvaničnih kandidata za ovo mesto bilo puno, Plenković je u julu pobedio kao jedino ime na listiću. A potom je relativno pobedio na septembarskim vanrednim izborima pa su vladu opet sastavljali HDZ i Most.

Radikali unutar stranke mu zameraju izostanak nacionalističke retorike i akcije. Levičari mu pak zameraju neizjašnjavanje oko ustaškog pozdrava „za dom spremni". Dogodio mu se i niz spoljnopolitičkih gafova od koji je najnoviji onaj iz Ukrajine gde je ponudio hrvatsku pomoć u mirnoj reintegraciji odmetnutih pokrajina govoreći da su Ukrajina i Hrvatska bile žrtve brutalne vojne agresije. Šta o tome misle u Moskvi postalo je vrlo jasno kada su Rusi otkazali rusko-hrvatski ekonomski forum.

Bivši premijer koji je postao uvređen

Nakon što je Karamarko odstupio s mesta šefa stranke, mnogi su se zapitali hoće li isto to učiniti i Zoran Milanović, predsednik SDP-a. U kampanju za prevremene izbore ušao je mlako, a njegovi su saradnici pričali da „šefa zapravo više ne zanima SDP". O nezainteresovanosti za budućnost stranke i socijaldemokratije svedočio je i snimak sa sastanka s braniteljima na kojem se jasno čuju uvrede na račun susednih država, ali i iskazana nezainteresovanost oko oživljavanja već pominjanog ustaškog pozdrava. To je zgrozilo principijelniji deo njegovih simpatizera.

Izgubljene izbore Milanović je pretvorio u ostavku na čelu stranke i saborski mandat koji je dodatno razočarao njegove birače. Jer, poput uvređenog deteta, ovaj socijaldemokrata ne dolazi na posao, ali redovno uzima saborsku platu. Pred njim je, javljaju mediji, karijera konsultanta u kosovskim evropskim integracijama. Na čelu stranke u novembru ga je nasledio Davor Bernardić.

Odnosi sa Srbijom: Od idile na mostu do „trke u naoružanju"

„Ne bih rekla da su odnosi Srbije i Hrvatske napeti", izjavila je predsednica Kolinda Grabar-Kitarović još u aprilu nakon sastanka s premijerom Vučićem u Mostaru. U junu je od njega primila buket cveća na mostu na Dunavu u međugraničnoj zoni kod Erduta. Oboje bez konkretnih ovlašćenja, jer ona ih kao predsednica i nema previše, dok je on u tom trenutku bio tek mandatar za sastavljanje vlade, potpisali su Deklaraciju o unapređenju odnosa.

A onda su usledile nesuglasice oko kriterijuma koje Srbija treba da ispuni za ulazak u EU. Hrvatska je povlačila kočnicu zbog srpskog zakona u univerzalnoj nadležnosti za ratne zločine, ali i problema s udžbenicima za hrvatsku manjinu. Obe su države najavile pojačanje ratnog vazduhoplovstva. Hrvatska će, očekivano, eskadrilu dopuniti nabavkom na Zapadu, dok će Srbija to, jednako očekivano, obaviti na Istoku. I dok se Beograd pita na koga će to Zagreb nasrnuti iz vazduha, hrvatska predsednica odgovara da poštuje legitimnu potrebu Srbije za obezbeđenjem svog vazdušnog prostora.

Hapšenje u Orašju komplikuje odnose s BiH

Opipljive napetosti između dveju država započele su izjavom novog premijera Plenkovića da će Bosna i Hercegovina, zbog tamošnjih Hrvata, biti jedno od centralnih pitanja politike njegove vlade. A onda su usledila hapšenja pripadnika Hrvatskog vijeća obrane u Orašju zbog sumnji na ratni zločin.

Hapšenja su politička, zaključila je široka hrvatska javnost uz svesrdnu pomoć medija koji su plasirali navode da postoji popis s čak više od 600 Hrvata koje BiH namerava da zatvori. Na njemu je, tvrdilo se, čak i hrvatski ministar odbrane Damir Krstičević. Penzionisani general Ljubo Ćesić Rojs optužio je direktora Hrvatskog memorijalno-dokumentacionog centra za veleizdaju, zato što je otvorio dokumentaciju tužilaštvu BiH. Nastala moralna panika rezultirala je sve zastupljenijom tezom da je BiH zrela za treći entitet.

Desni radikali izvan kontrole

Radikalna desnica, duh čije puštanje iz boce mnogi pripisuju Tomislavu Karamarku, ove je godine izašla na ulice. Tako je pet hiljada demonstranata u organizaciji udruženja branitelja u januaru ulicama Zagreba izvikivalo ustaški pozdrav „za dom spremni“ marširajući na Veće za elektronske medije, a nakon što je isto kaznilo jednu manju televiziju zbog govora mržnje. Niz sličnih akcija završio je decembarski protest dvestotinak osoba pred Srpskim narodnim većem u Zagrebu.

Predstavljajući se kao „hrvatski branitelji", nezadovoljnici su čelnike srpske manjine optužili za sprovođenje „fašističkog terora velikosrpske i jugokomunističke ideologije nad hrvatskim narodom" pa su i najavili osnivanje stranke po uzoru na francuski Nacionalni front. Očekivane reakcije došle su od srpskog političkog vrha. Premijer Vučić optuživao je hrvatske političare za buđenje fašizma. Oni su mu odgovorili video snimkom na kojem Vučić kao „mali od Šešelja" u okupiranoj Glini 1995. godine drži govor o Velikoj Srbiji.

„Nova levica" uzbudila duhove

Na razrušenoj socijaldemokratiji, za koju mnogi tvrde da u Hrvatskoj nije ni postojala, nikla je Nova ljevica. Stranku je osnovao Dragan Markovina, istoričar i levi aktivista kojem su desničari najviše zamerali priznatu ljubav prema nekadašnjoj Jugoslaviji. U osnivačkom odboru okupili su se brojni levi intelektualci i protagonisti civilne scene starijih generacija što je mnoge navelo na zaključak kako je novorođena stranka – mrtvorođenče.

Organizacija je za logo odabrala parcijalno prikazanu petokraku, što su neki shvatili kao krajnju provokaciju i poziv za razmatranje kome to treba „još jedna" levica u Hrvatskoj. Oni koji se to pitaju, odmah nude i tipiziran odgovor – Jugoslovenima i komunistima. Oni suzdržaniji će za konačan odgovor pričekati neke od budućih izbora na kojima će Nova ljevica debitovati.

Besmisleni rat čokoladama i kobasicama

Izvinjenja predsednice Grabar-Kitarović zbog srpskih čokolada koje je darovala deci dubrovačkih branitelja ući će u najveće promašaje hrvatske ekonomske diplomatije. Afera nazvana „Čokolinda" prestravila je menadžere konditorske industrije koji Srbiju vide, pre svega, kao potentno tržište.

A potom je skandal izazvala i Krašova bombonijera koju je Hrvatska ambasada u Ljubljani poslala slovenačkim kolegama. Naime, slatka kutija „Pozdrav iz Hrvatske" svojom je ilustracijom prejudicirala rešenje pograničnog spora koji je predmet arbitraže dveju zemalja. Doznalo se potom da su ratoborni Slovenci ministru spoljnih poslova Davoru Ivi Štiru tokom njegove prve posete Ljubljani servirali kranjske kobasice i vino teran, proizvode oko kojih se na nivou EU spore ove dve države.

Propala arbitraža oko INA-e

Hrvatska će od Mađarske otkupiti INA-u, rekao je premijer Plenković na Badnje veče kada je objavio i da je propala arbitraža pri komisiji UN za međunarodno trgovačko pravo u Ženevi. Arbitražu je 2014. pokrenuo premijer Milanović, tražeći da se Glavni ugovor o gasu i Deonički ugovor iz 2009. proglase ništavnim.

Arbitraža se zasnivala na pravosnažnoj presudi bivšem premijeru Sanaderu za uzimanje mita od predsednika Uprave MOL-a Žolta Hernadija. Ta je presuda u međuvremenu ukinuta, a suđenje je na početak vratio Ustavni sud. Arbitražom je utvrđeno da nema dovoljno jakih dokaza o korupciji prilikom prodaje INA. Sanader je s ovom odlukom zadovoljan, poručila je njegova advokatica Jadranka Sloković. Ne treba sumnjati ni u zadovoljstvo bivšeg šefa HDZ-a Tomislava Karamarka koji je zagovarao izlazak iz arbitraže, a što je tada shvaćeno kao dodatni dokaz za njegove mutne poslove s MOL-om.