SAD: Dve nove nuklearke do 2016.

Zanimljivo je da je šef Američke agencije za nuklearnu energiju NRC, Gregori Džeko, glasao protiv gradnje nuklearki. Njegov glas je, međutim, ostao usamljen, jer su četiri preostala člana nadležne komisije glasala suprotno – „za“. „Ne mogu da se ponašam kao da se Fukušima nije dogodila“, rekao je posle glasanja Džeko. No, firma Sautern kompani je za gradnju novih nuklearki pripremila 10 milijardi dolara; njen predsednik, Tomas Fening, povodom odluke NRC, rekao je da su „Sjedinjene Američke Države shvatile da je napredak koji prati nuklearna energija veoma važan“, štaviše, da je u pitanju nešto što je „neophodno za naciju“. „Imamo snažnu podršku predsednika Baraka Obame i Kongresa“, dodao je Fening. Koncern Sautern kompani je podneo zahtev za gradnju elektrana tri godine pre nego što se desila havarija u Fukušimi. Dve nove nuklearke bi od 2016. godine trebalo da snabdevaju strujom oko milion domaćinstava, a rukovodstvo koncerna prenosi da će novi objekti doneti i 25.000 novih radnih mesta.

Tesna saradnja nuklearne branše i politike

U SAD trenutno postoje 104 nuklearne elektrane. One proizvode 20 odsto struje potrebne toj državi. Na odnos Amerikanaca prema nuklearnoj energiji veliki uticaj ima jak atomski lobi okupljen u Institutu za nuklearnu energiju – NEI. Jeste da su Amerikanci posle katastrofe u Fukušimi pratili karte širenja radioaktivnih oblaka preko Pacifika i masovno gutali tablete s jodom, ali, i pored određenih rezervi koje su se javile među građanima, korišćenje nuklearne energije nijednom nije ozbiljno dovedeno u pitanje. Jer, teško je naći zemlju u kojoj nuklearna branša tako tesno i uspešno sarađuje sa politikom kao što su to SAD. „Mi smo utrli put obnovi atomske industrije“, hvalio se prošle godine teksaški političar Džo Barton. Prema podacima nedeljnika „Špigel“, ovaj republikanski kongresmen dobija od nuklearne industrije više novca od bilo kog drugog američkog političara – više od 1,4 miliona dolara godišnje. NEI je od 2005. članovima Kongresa isplatio više od 9,5 miliona dolara. Najveća godišnja suma isplaćena je 2008 – 2,36 miliona dolara za predsedničku kampanju.

Nuklearke "otporne na prirodne katastrofe"

Glavni lobista NEI je Aleks Flint, koji je još pre nekoliko godina bio direktor Komisije za energiju i prirodne resurse američkog Senata. Uticaj atomskog lobija na politiku je toliki da i većina etabliranih američkih medija na atomsku energiju odavno gleda kao i na vremenske prilike – posle tragedije u Fukušimi, mediji su uglavnom složni u oceni da nuklearke moraju biti „otporne na prirodne katastrofe“. Sve i kada bi to bilo moguće, o mogućnosti da zakažu sama tehnika ili ljudski faktor - uglavnom se ni ne razmišlja. Izgleda da su tri decenije bile dovoljno dug period da se zaboravi na havariju nuklearne elektrane „Ostrvo tri milje“ kod Midltauna u Pensilvaniji: 28. marta 1979. godine, delimično se otopilo jezgro njenog reaktora, kada je usled tehničkih problema prestala da radi glavna pumpa za vodu koja je hladila sekundarni prsten elektrane. U blizini elektrane je izmerena povećana radioaktivnost. Pre te havarije oko 70 odsto Amerikanaca je podržavalo nuklearnu energiju, a posle nje – manje od 50 odsto. Te brojke odavno više nisu aktuelne.

Autor: Saša Bojić

Odg. urednica: Ivana Ivanović