SAD napuštaju Mušarafa?
16. novembar 2007.
Pre šest godina, na početku takozvane međunarodne borbe protiv terorizma, američki predsednik Džordž V. Buš svog pakistanskog kolegu po službi Perveza Mušarafa proglasio je prijateljem sa kojim ga povezuje strateško partnerstvo. Danas Bela kuća preko štampe u Njujorku i Vašingtonu poručuje da razmatra saradnju sa Islamabadom i bez Mušarafa.
Sjedinjene Države traže izlaz iz problema koji su same sebi stvorile kada su se potpuno oslonile na dobre veze sa generalom i armijom kojom komanduje. Kolika god da je opasnost u to vreme u regionu vladala, nije se smelo izgubiti iz vida da je Pervez Mušaraf na vlast došao pučem. Upravo to sada koriste radikalni islamisti.
A američki publicista Adrian Levi upravo je objavio knjigu o zakulisnim radnjama pakistanskih generala u kojoj tvrdi da su oni, uključujući Mušarafa, prodavala nuklearnu tehnologiju Libiji, Severnoj Koreji i Iranu. Levijevi izvori u Vašingotnu tvrde i da je Bela kuća o svemu bila obaveštena:
«Tajne službe su znale da je 2001. u jednoj zemlji na vlasti bio vojni režim koji je imao veze sa Al-Kaidom i Talibanima i koji je drugima prenosio atomsko znanje. Ali, ta zemlja nije bila Irak već Pakistan.»
Američka administracija je u međuvremenu Islamabadu pružila 11 milijardi dolara finansijske podrške, a sada mora da se odluči da li će i dalje sarađivati sa tamošnjim liderom. Pervez Mušaraf je već pola godine u velikim političkim teškoćama, a diplomate koje poznaju situaciju u Pakistanu ističu da će ova država moći da funkcioniše samo ako postane pravna.
Vašington bi generalu mogao da ukine pomoć čime bi njegova politička karijera bila okončana. Sjedinjene Države, međutim, još ne znaju kako bi posle njega mogle da štite svoje interese u regionu. Pentagon je neuvijeno priznao da je pre svega zabrinut za logističku podršku ratu koji vodi protiv Talibana.
Preko pakistanske terotirije američkim trupama u Avganistanu stiže 75 procenata sve opreme i zaliha, uključujući i 40 odsto isporuka benzina. Osim toga, odlazak Mušarafa ostavio bi otvorenim pitanje ko će kontrolisati 40 do 70 atomskih bombi koje Islamabad ima te ko će se boriti protiv Al-Kaide u Pakistanu. Stručnjak za bezbednosnu politiku Kurt Kempbel ukazuje:
«Kratkoročno gledano, armija je najvažniji faktor. Mislim da Amerikanci igraju na tu kartu i da vojnom vrhu stavljaju do znanja šta je u pitanju.»
To bi značilo da bi na čelo države došao prosto neki drugi general.