SAD nije lako sa EU, ali nije ni njoj samoj?

Sjedinjene Države već godinama ističu da bi ekonomski div, kakav je Evropska unija, morao da bude značajniji akter u svetskoj politici. Vašington uporno nagovara evropske lidere da se uključe u ravnomernu podelu globalnog tereta i na međunarodnoj sceni deluju jednoglasno.

Lisabonski sporazum, koji je na snazi već sedam meseci, osim značajnih promena u procesu odlučivanja u institucijama Evropske unije, naočito kada je reč o zajedničkoj spoljnoj politici, nije do sada doneo ništa novo što bi obradovalo američke zvaničnike.

EU postala "glasnija"?

Uvođenje funkcija Visokog predstavnika za spoljni politiku i politiku bezbednosti i predsednika Evropskog saveta, na papiru, Evropska unija je dobila mogućnost da postane glasnija na međunarodnoj sceni. Ipak, umesto da pomenuta mesta zauzmu dve poznate i širom sveta poštovane ličnosti, evropski lideri izabrali su Ketrin Ešton i Hermana van Rompeja, za koje mnogi Evropljani do tada nisu čuli. A šta je sada potrebno Uniji da bi govorila jednim glasom koji bi svi čuli?

Evropu ne bi trebalo osuđivati u odnosu na sposobnost da govori jednoglasno, jer se to jednostavno neće dogoditi, pošto EU nije država, smatra profesor međunarodnih odnosa na Oksfordu, Kalipso Nikolaidis.

"Loša vest je da Evropljani nikada neće delovati jedinstveno. Uvek će u Evropi biti polifonije, čak u lošim danima i kakofonije. Ali, i oni, kao i Amerikanci, moraju da shvate da je to konstruktivna polifonija, koja ima smisla.“

Razlike pretvoriti u snagu

Zato, dodaje Nikolaidis, Evropljani bi trebalo Lisabonski ugovor da vide kao praznu školjku koju bi trebalo da ispune. „Moramo da se organizujemo na način kako bi se sve naše razlike pretvorile u snagu Evropske unije.“

Još jedna novina, Služba za spoljne poslove Evropske unije, ipak ima potencijal da poboljša poziciju Unije kao globalnog aktera, smatraju stručnjaci. To se ipak nikako neće dogoditi „preko noći“, smatra Majkl Emerson, istraživač u briselskom Centru za evropske studije.

On ističe da je pomak vidljiv, naročito ako se uzme u obzir predlog da se formira evropsko-ruski savet bezbednosti između Ketrin Ešton i šefa diplomatije Rusije Sergeja Lavrova.

"Još je interesantniji predlog o trilaterali sa državnom sekretarkom SAD. Sve ovo može da dovede do pozitivnih noviteta."

Ipak, te novitete, iz ove perspektive teško je zamisliti.

Autori: M. Knige, R. Božić

Odg. urednik: N. Jakovljević