SAD za brojniju misiju u Avganistanu
26. oktobar 2007.
Mnoge vlade zemalja-članica NATO više ne mogu da slušaju zahteve za povećanjem broja vojnika koji stalno upućuju pre svega Amerikanci. Generalni sekretar Jap De Hop Shefer stalno obilazi prestonice tih zemalja i pokušava da isprosi vojnike, helikoptere i transportna vozila, a najčešće ga ispraćaju obećanjima «da će se te molbe razmotriti». Sada je čitav niz država još jednom obećao vojnike, očigledno nekoliko stotina, no, treba sačekati da se vidi da li će oni zaista i otići tamo.
Interesantno je da su se akcenti malo promenili. Tako sada kako De Hop Shefer tako i avganistanski predsednik Hamid Karzai posebnu važnost pridaju obuci avganistanskih snaga bezbednosti. Naposletku, kako kaže generalni sekretar Alijanse, zemlja mora jednom stati na svoje noge. Nemački ministar odbrane je odmah obećao da će na tom planu utrostručiti kadrove.
«Avganistan treba da stane na svoje noge» - ta mudrost je zapravo ključna, jer avganistanska misija mnogima sve više liči na bure bez dna.
Ali, kada će ta samostalnost biti moguća? Niko nije toliko glup da navodi brojke ili rokove. Ali, sve navodi na zaključak da bi strane trupe na Hindukušu mogle ostati godinama, možda i decenijama. No, Zapadnoj alijansi ništa drugo ni ne preostaje. Rasipanje novca poreskih obveznika? Tačno je da ova misija iziskuje mnogo sredstava i žrtava, jer svaki poginuli vojnik je jedna žrtva previše. No, koliko bi koštalo kada bi islamisti ponovo preuzeli Avganistan? Tada bi mirno moglo da se kaže da se sve ovo do sada nije isplatilo.
NATO mora da nastavi avganistanski projekat. Važna je sveobuhvatna strategija, u koju pored učešća u vojnim operacijama spadaju i civilna obnova i obuka lokalnih snaga bezbednosti. U Iraku se do te spoznaje došlo možda prekasno. U Avganistanu bi o tome moralo da se povede računa.