SAD: Zemlja ograničenih mogućnosti
10. novembar 2012.
Možete da ih volite ili mrzite, ali svako ima mišljenje o Sjedinjenim Američkim Državama. Bernd Stover, profesor na Univerzitetu u Potsdamu, objavio je sveobuhvatnu istoriju SAD-a, baš u vreme održavanja predsedničkih izbora u toj zemlji 2012.
Pogled u knjigu smiruje. Istorija SAD-a prožeta je borbama suprotstavljenih tabora, najžešći sukob bio je Građanski rat od 1861. do 1865. godine. U današnje vreme te podele neće otići tako daleko. Ipak, Stoverova knjiga dopušta nam da shvatimo zašto su Obama i Romni toliko različiti i zašto podela zemlje postaje sve oštrija.
Američki način života
Autor se u svojoj knjizi dotiče svega što izaziva oduševljenje ili nailazi na nerazumevanje. Za neke, SAD je zemlja neograničene slobode, u kojoj i perač tanjira može da postene milioner. Iz tog razloga, autor ciljano prati viziju američkog sna i istražuje šta se desilo s njom.
Kritičari vide samo loše strane "američkog načina života": društvene suprotnosti koje su skoro nezamislive u Evropi, kreditima finansirana naizgled bezgranična potrošnja, uloga "samoprozvanog" svetskog policajca, koja ponekad deluje arogantno. Bernd Stover podseća nemačke čitaoce na to da su mnoge stvari koje se evropskim očima čine stranim i neshvatljivim, ukorenjene već u istoriju izvornih 13 kolonija i, tada još mladih, Sjedinjenih Država. One i danas utiču na društvo i politiku SAD-a.
Na primer, desničarski pokret Čajanka ("Tea party"): 1773. godine su američke "patriote" protestovale protiv britanskih poreza na čaj tako što su, prerušeni kao indijanci, prosuli brodski tovar čaja u bostonsku luku. Ta protestna akcija poznata je kao "Bostonska čajanka". Protest protiv prekomernih zadiranja države u privredne tokove i poreza koji se smatraju previsokim ili nerazumnim, upisan je u DNK zemlje i čini jednu od osnovnih konstanti američke političke kulture još od vremena osnivanja.
Jedinstvo u spoljnoj politici
I u prvim godinama nezavisnosti mlade države besnela je žestoka ideološka svađa o pravima pojedinih država i njihovog saveza. Taj konflikt ni do danas nije rešen. Baš kao ni svađe o državnim "zahvatima", u koje spada rasprava o zdravstvenom osiguranju za svakog građanina, koju protivnici smatraju "socijalističkom". Prema izvornoj ideji, američki san ne dolazi sam od sebe. Uspeh zavisi od sopstvenog truda.
Tamo još uvek deluje Kalvinova doktrina predodređenosti, prema kojoj se upravo u ekonomskom uspehu čoveka vidi božji blagoslov. Američki mentalitet je još uvek obeležen takvim nasleđem puritanaca, koji su od 17. veka pristizali u Novi svet kao verske izbeglice. Jako taborsko razmišljanje razdvaja dve najveće partije, republikance i demokrate. Nasuprot tome, jedinstvo vlada u današnjoj bezbednosnoj i spoljnoj politici – obe strane žele da odbrane poziciju SAD-a kao jedine svetske supersile.
Američko-nemačka istorija
Za nemačke čitaoce, knjiga je posebno interesantna, jer autor zna kako da stavi američku istoriju u nemački kontekst. Na primer, u knjizi je opisana sudbina nemačkih vojnika koje su vladari zemlje prodali Britancima, kako bi se borili protiv američkih pobunjenika u ratu za nezavisnost od 1775. do 1783. godine.
Tu meru je čak i neosetljivi Fridrih Veliki smatrao uvredljivom. "Tokom prekomorske plovidbe, u brodovima nastaju mizerni jad, smrad, para, užas, povraćanje…" Tako Stover citira izveštaj iz 18. veka u kome je opisano putovanje nemačkih iseljenika, koji su krenuli u Novi svet puni nade. Spominje se i skoro apsurdna priča američkog ogranka nemačkog nacizma. U Njujorku se 1939. godine okupilo oko 22.000 pristalica nacista da bi odali počast ogromnoj slici Džordža Vašingtona, koji sigurno ne bi bio time oduševljen.
Kraj mogućnosti?
Ali, kakav je odgovor autor pronašao za svoje pitanje o tome šta se desilo s američkim snom? SAD su se u 21. veku, smatra Stover, razvile od "zemlje neograničenih mogućnosti" u "zemlju ograničenih mogućnosti", koja nakon kraja bipolarnog sveta mora da pronađe svoju ulogu. S obzirom na značaj SAD-a kao "superkulture", to je zadatak koji će čitav svet pažljivo pratiti.
Autori: Mark fon Lipke-Švarc / Melina Borčak
Odg. urednica: Ivana Ivanović