„Sada su dva tabora potpuno nepomirljiva“

Miteldojče cajtung (Hale): „Autoritarna crta koju je ispoljio Erdogan, povezuje ga, i više nego što je svestan, sa Kemalom Ataturkom, ocem moderne svetovne Turske, kojoj Erdogan ponovo želi da navuče islamsku odoru. Ali, pri tome nailazi na sve veći otpor. (…) U svakom slučaju, u Turskoj se sada otvara sukob između starog i mladog, između grada i sela, između moderne i tradicije.Erdogan još ima mogućnost da smiri strasti…“

Manhajmer morgen (Manhajm): „Brutalan postupak policije je demaskirao Erdogana kao autokratskog patrijarha koji u državi vidi svoju ličnu svojinu. Doduše, pendrecima on neće uspeti da ućutka svoje protivnike – pa ni pokušajima da ‚tihu većinu' staovništva okrene protiv njih. Sve češće vidimo kako premijer polarizuje tursko društvo i tako udaljava svoju zemlju od pravnih temelja Evropske unije. Bilo bi lepo kada prilikom sledeće posete Nemačke ne bi učio Nemce šta su ljudska prava.“

Badiše nojeste nahrihten (Karlsrue): „Sada su dva tabora totalno nepomirljiva. Erdogan je sa svojim stavom ‚ko nije za mene, taj je protiv mene' ušao u predizbornu kampanju za lokalne i predsedničke izbore sledeće godine. Jer, premijer bi rado da ga izaberu za šefa države – i očigledno radi na tome da obezbedi glasove svoje konzervativne stranke AKP i desničarskih nacionalista. Na drugoj strani jarka su milioni Turaka koji osećaju da su zbog Erdoganove politike priterani uza zid.“

Nordbajerišer kurur (Bajrojt): „Mnogi Nemci, baš kao i njihovi turski sugrađani, ne mogu da veruju svojim očima dok gledaju prizore iz Istanbula. Između islama koji jača i prodora ka modernom društvu rasplamsao se žestok sukob. Pri tome nema razumevanja za stav drugog. Onaj ko zalupi vrata, prekida dijalog i rizikuje eskalaciju. Nadamo se da će se svi prizvati pameti – pre nego bude prekasno.“

Noje prese (Hanover): “Erdogan poznaje samo jedno sredstvo da priguši protete koji traju već dve nedelje, a to je – brutalno nasilje. Time on stvara podelu u društvu i etiketira one koji se zalažu za modernu Tursku kao neprijatelje države. U osežanju svemoći on krši demokratska prava kao što su pravo na slobodu mišljenja i pravo na demonstracije. No, što više nasilja bude s njegove strane, njihova volje će biti sve jača. Pokret više ne može da se uguši pendrecima i suzavcem.”

Štutgarter nahrihten: “Erdoganova strategija gvozdene pesnice kao da je uspela. Širom zemlje – sa izuzetkom Istanbula i Ankare – protesti su jenjali, a u anketama Erdoganova stranka AKP ima veću podršku nego ikada. Nije malo onih koji se još sećaju da je ranije vojska bila poslednji garant laicističke države… Zbog toga politički motivisano gušenje protesta pokazuje koliko je Erdogan dosledno organizovao državu prema svojim islamskim predstavama – u pravosuđu, vojsci, medijima, na univerzitetu, u privredi. Junski dani pokazuju da ta organizacija možda više ne može da se promeni.“

Rajniše post (Diseldorf): „Političkoj kulturi Turske nedostaje spremnost na međusobno razumevanje i sposobnost da se shvati da su interesi druge strane legitimni. Kompromisi važe kao znak slabosti. I u sporu oko parka Gezi je bilo tako. Vlada nije bila spremna da poštuje najnovije proteste kao znak raspostranjenog nezadovoljstva Erdoganovom politikom i da ublaži situaciju. S druge strane, protestni pokret u Erdoganovom predlogu da se privremeno odustane od građevinskih radova u parku nije video kompromis – koji je mogao da bude prihvaćen da bi dinamika protesta bila usmerena na nove ciljeve…“

Noje osnabriker cajtung (Osnabrik): „Slike iz Turske ostavljaju nas bez reči. Način na koji policija suzavcem, vodenim šmrkovima i bagerima prazni park Gezi i trg Taksim, podseća na rat. Ta brutalnost nije samo nesrazmerna, već i podmukla, jer je akcija policije počela dan pre isteka ultimatuma koji je postavio premijer Erdogan. Teško je razumeti zašto premijer pristaje da i samom sebi nanese toliku štetu da bi demonstrirao nemilosrdnu moć države. (…) Gde je zapravo Evropa, sada kada na na Bosforu gori fitilj? Ti ljudi rizikuju svoje živote boreći se za osnovne evropske vrednosti slobode i samoodređenja. Ako EU ozbiljno misli kada od Turske traži da se razvija kao civilno društvo, onda ovo ne sme da gleda skrštenih ruku. Hrabrim građanima Istanbula potrebna je solidarnost…“

Pripremio: Saša Bojić
Odg. urednik: Ivan Đerković