SAJAM VAZDUHOPLOVSTVA U BERLINU

Evropski koncern avioindustrije EADS je na medjunarodnom sajmu vazduhoplovstva i vasionskog istraživanja u Berlinu, skraćeno ILA, napravio milijardski vredan posao. Ta firma će preduzeću koje se bavi istraživanjem vasione “Arijanespejs” isporučiti 30 raketa tipa “Arijane 5”. Sporazum je potpisan u prisustvu nemačkog kaneclara Gerharda Šredera. Tako će nemačko-francusko-španski koncern, čiji je većinski vlasnik Dajmler-Krajsler, zaraditi ciglo tri milijarde evra.

A i inače na ovom sajmu nije vladalo loše raspoloženje. Predsedenik udruženja nemačke industrije vazduhoplovstva i vasionskog istraživanja Rajner Hertrih optimistički gleda u budućnost:

“ILA 2004 se nalazi na početku jednog zamaha, koji mi očekujemo u evropskoj industriji vazduhoplovstva i vasionskog istraživanja, a koji bi trebalo da započne u drugoj polovini ove godine i da se nastavi narednih godina. Druga glavna tema ovog sajma se više može sagledati u istorijskim dimenzijama. Naime ILA 2004 je potpuno pod utiskom proširenja NATO-a i Evropske unije. Ja se posebno radujem što su ovde, svega nekoliko nedelja posle proširenja NATO-a i desetak dana posle priširenja Evropske unije, zastupljene mnoge nove partnerske države”.

Na sajmu u Berlinu je prisutno oko hiljadu izlagača iz 43 zemlje. Pored zapadnih Evropljana i Sjedinjenih američkih država, svoje letelice tu pre svega prezentiraju Rusija i Ukrajina. Medju njima su najduži putnički avion na svetu Erbas A340-600, koji je dugačak preko 75 metara i ukrajinski Antonov 124-100, dosad najveći avion serijske proizvodnje, koji može da ponese 150 tona tereta. Za nabavku tih aviona trenutno je zainteresovan i NATO.

Industrija vazduhoplovstva ima iza sebe tri godine krize izazvane slabom konjunkturom u svetu, terorističkim napadima od 11. septembra 2001. i epidemijom SARS-a. Medjutim, kao najvažniji indikator ozdravljenja ove branše važi ponovno povećanje broja putnika na avionskim letovima, o čemu izveštavaju aviokompanije. Nemačka preduzeća vazduhoplovne industrije su prošle godine, uprkos opštem lošem trendu u Evropi i ukupno uzev nepovoljnom trendu nemačke privrede, uspela da povećaju obrt za 2,3 odsto u odnosu prema prethodnoj godini. I to pre svega zahvaljujući prodaji opreme i izgradnji borbenih aviona Evrofajtera, kaže Hertrih.

"Uz to, Erbus je uspeo da konstantno održava visok nivo prozvodnje. Mi smo prošle godine prvi put uspeli da potisnemo Boinga na drugo mesto po broju isporučenih aviona”, navodi predsedenik udruženja nemačke industrije vazduhoplovstva i vasionskog istraživanja Rajner Hertrih.

Erbas, koji je filijala evropskog koncerna EADS, prošle godine je isporučio 300 aviona, a Boing 281. Šef Erbasa Noel Forže je rekao da je njegova firma na putu da dostigne nivo od pre 11. septembra 2001. I što se tiče budućnosti Erbas ternutno ima bolje izglede od Boinga, jer već sada ima dogovorenih 129 isporuka i 50 opcija kupovine aviona tipa A380 sa 555 mesta, koji će uskoro biti najveći putnički avion na svetu. Taj avion doduše još ne može da se vidi na ovogodišnjem sajmu, kao ni njegov konkurent Boing 7E7. Naime, najveći proizvodjač aviona na svetu Boing ni ove godine nije zastupljen na sajmu ILA, iako je taj koncern u medjuvremenu otvorio svoje predstavništvo u Berlinu.

Proizvodjači vojnih aviona su imali razloga za zadovoljstvo kada je nemački ministar odbrane Peter Štruk saopštio da Bundesver ne odustaje od svog ambicioznog programa nabavke novih letelica. Tako će nemačka armija, kao što je i planirano, za nove helikoptere tipa Tigar i NH 90, kao i za borbene avione Evrofajtere izdvojiti predvidjenih 27 milijardi evra. Inače, novi helikopter NH 90, proizvod Evrokopter-konzorcijuma, su naručile i armije Holandije, Francuske, Portugala, Grčke, kao i skandinavskih zemalja. Dugoročno Evrokopter-konzorcijum predvidja da će NH 90 istisnuti sa tržišta američke konkurente Boinga i Silkorskog, jer za taj tip helikoptera već pokazuju interesovanje, Japan, Singapur, Saudijska Arabija i druge arapske zemlje.

Medjutim, opšte optističko raspoloženje, koje vlada na berlinskom sajmu vazduhoplovstva i vasionskog istraživanja, pomućeno je na konferenciji za novinare predstavnika vodećeg proizvodjača kerozina u Nemačkoj MTU. Oni su saopštili da će od oko 8.000 radnih mesta, koliko trenutno postoji u toj firmi, do 2006. godine gotovo hiljadu morati da se ukine. Kao razloge za to predstavnici MTU su naveli visoke cene eneregenata, kao i nepovoljan kurs dolara.