Sajam video-igrica očekuje rekordnu posetu

„Planiranje za sledeći ’Gejmskom’ (Gamescom) uvek počinje dan posle kraja prethodnog ’Gejmskoma’“, kaže Tim Endres, vođa projekta tog Međunarodnog sajma interaktivnih igara i zabave u Kelnu. Ukupno 600 izlagača ove godine zauzimaju površinu od oko 14 fudbalskih terena. Iako su neka velika imena, poput „Majkrosofta“ i „Nintenda“, otkazala učešće, proizvođača ipak ima više nego prošle godine. Posetioci iz oko 70 i izlagači iz 40 zemalja zajedno će od srede (15.8.) saznati i isprobati šta je novo u svetu video-igara.

Više ljudi se igra, ali manje njih plaća

Svaki treći Nemac redovno igra „igrice“, navodi nemački Savez proizvođača interaktivnih programa za zabavu. Taj način zabave sve je popularniji, a broj muških i ženskih igrača gotovo da je izjednačen. „Vremena kada su igrali samo mladi muškarci, zauvek su prošla“, kaže i Ralf Haupter iz Hajtek-saveza „Bitkom“.

I prodaja igrica naglo je porasla u prvoj polovini 2012. Nemci su ukupno kupili 35 miliona igara u prodavnicama ili na internetu. Ipak, zarade ne drže korak sa prodajom. Nemačka industrija igara ove godine će, u najboljem slučaju, zaraditi jedan procenat više nego 2011.

Ipak, u poređenju sa najvećim tržištima – američkim, japanskim i britanskim – kriza ne utiče tako jako na Nemačku, kaže Maksimilijan Šenk, prvi čovek Saveza proizvođača interaktivnih programa za zabavu. „Nemačka se dobro prilagodila na promene i tržište igara ostaje snažno“, objašnjava Šenk.

Blagoslov i kletva: internet

Drugim rečima, nemačko tržište odoleva sve većoj konkurenciji igrica koje se igraju na internet-pretraživačima ili na mobilnim telefonima. Ipak, po podacima „Bitkoma“, prodaja igara za konzole, u Nemačkoj je opala za sedam procenata. Na drugoj strani, 16 i po miliona Nemaca igra male igre, ili preko svog pretraživača, ili u sa virtuelnim prijateljima.

I igranje na mobilnim uređajima vrtoglavo raste – kupuje se 40 odsto više igara za tablet-računare i pametne telefone. Te igre su često besplatne ili veoma jeftine. Iako je tržište relativno novo, nije lako ostvariti profit. Ali i ovde postoji način da proizvođači zarade: „prodavanje objekata (item-seling)“. Igrač može, na primer, za 79 evro-centi da ofarba svoj trkački auto u crveno, ili da za malo više kupi avatar koji je jači, lepši ili brži. Recimo, prošle godine je oko 4,6 miliona Nemaca samo sebi napravilo (makar) virtuelnu operaciju za ulepšavanje. A to je porast od 63 odsto.

Proizvođači žele da se podmlade

Razvoj, programiranje, scenario za igrice – u ukupno 300 preduzeća u Nemačkog radi oko 10.000 ljudi. U prvoj polovini ove godine sektor elektronskih igara zaradio je oko 845 miliona evra. „Nemačka je na putu da prevaziđe Veliku Britaniju i postane najveće evropsko tržište“, kaže Švenk. Ali za to je potrebno više stručnog osoblja. „Sigurni smo da u ovom sektoru postoji manjak stručne radne snage“, tvrdi Švenk, čiji Savez trenutno radi na podrobnijoj analizi te situacije.

Sajmovi poput „Gejmskoma“ trebalo bi da privuku nove snage, ali i nove ideje. Na njemu će biti predstavljeno 330 novih naslova. U centru pažnje ipak će biti nastavci svetski priznatih igara, na primer, kultni „Vorld of Vorkraft“ (World of Warcraft) ili nastavak kultne pucačke igre „Kol of Djuti“ (Call of Duty). Zemlja-partner na sajmu ove godine je Južna Koreja. A njoj su video-igrice već tradicija.

Optužbe da nasilne igre loše utiču na decu, izlagači ne žele ni da čuju. „Baš zbog toga posetioci dobijaju narukvicu čija boja se razlikuju u zavisnosti od njihove starosti“, objašnjava Frank Fišer iz odeljenja za saradnju sa medijima „Gemskoma“. Mladi igrači neće biti primljeni u određene hale.

Ipak, posetilaca će biti dovoljno za sve proizvođače jer organizatori očekuju rekordnu posetu. Prošle godine oko 275.000 „gejmera“ prepunilo je hale tako da je sajam u više navrata morao da zatvara kapije.

Autori: Nikolas Martin / Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković