Samit EU i Afrike

Berlinski „Velt“ bavi se pre svega pristupom kancelarke Angele Merkel:

„Umesto uobičajenog diplomatskog vrludanja i kritika u kuloarima, Merkelova je na početku sastanka u Lisabonu jasno rekla šta ima da kaže na račun Zimbabvea koji je zbog politike na štetu sopstvenog naroda na meti kritika medjunarodne zajednice.Činjenica da svi predstavnici Afrike podržavaju Mugabea ne ide im u prilog.Kada će prestati taj postkolonijalni mamurluk i cinizam i kada će afrički državnici naučiti da postupaju u skladu sa medjunarodnim standardima“, pita se komentator „Velta“.

Diseldorfski „Handelsblat“ piše:

„Nova Afrika je očigledno nešto različito od onog što bi želeli stari Evropljani.Pritom, spor nije neočekivan.Jednostavno, ne može se Afrikancima nuditi sporazum o partnerstvu, a istovremeno u svakoj prilici držati im predavanja.Postoje svi razlozi da se kritikuje Mugabe, ali bi te kritike bile sigurno bolje primljene da su povezane i sa malo samokritike.Potreban je nov početak i u trgovini.Ali, prisloniti pištolj na čelo afričkih zemalja ni u kom slučaju nije dobra ideja“, upozorava „Handelsblat“.

Najzad, list „Minhener merkur“ komentariše:

„Za svaku je pohvalu što kancelarka Angela Merkel naglašava značaj poštovanja ljudskih prava.Medjutim, jedno ne bi trebalo zaboraviti – dok Merkelova preti prstom, druge zemlje koriste priliku za trgovinu.Kina obezbedjuje sirovine iz Afrike, a Evropska unija nije uspela da sklopi ugovor o regionalnoj trgovini.Ukoliko Evropljani nastave sadašnjim putem neće uspeti da ostvare interese na području koje niko ne poznaje tako dobro kao oni“, piše „Minhener merkur“.

O Kosovu i izveštaju „trojke“ list „Frankfurter algemajne cajtung“ piše:

„Da li su napori trojke i sa stanovišta Evropske unije propali, kao što se tvrdi, ostaje da se vidi.Proteklih meseci EU se usredsredila na obezbedjivanje jedinstva neophodnog za rukovodjenje medjunarodnom misijom koja bi trebalo da nadzire nastajanje kosovske države.Amerikanci i većina članica Evropske unije nisu delovali jednostrano, kao što ih optužuje Moskva, trezveno nastojeći da u interesu regionalne bezbednosti obezbedi nezavisnost Kosova pod medjunarodnim nadzorom.Jednostrano je bilo protivljenje Rusije koja nije ni finansijski ni vojno angažovana na Kosovu, a opstrukcijom stvara privid da brine o medjunarodnom pravu.Ali, Rusija ne može ništa protiv političke stvarnosti koja slabo mari za učenje medjunarodnog prava o teritorijalnom integritetu.Na jugoistoku Evrope rastavlja se ono što nikada nije išlo jedno sa drugim“, piše „Frankfurter algemajne cajtung“.

A komentator minhenskog lista „Ziddojče cajtung“ piše:

„Sada se prvi put u novijoj istoriji Evrope jednoj zemlji uzima veći deo njene teritorije, pored ostalog, uz neizrečeno obrazloženje da su Srbi zbog zločina u vreme Miloševića proigrali pravo na Kosovo i sada moraju kolektivno da plate. U osnovi te odluke je ogoljena računica: Srbija je slaba. Jakoj Rusiji bilo bi nemoguće uzeti Čečeniju koja proglasi nezavisnost, jaka Kina do danas onemogućava sve želje za autonomijom Tibeta ili Tajvana. S druge strane, teritorijarni sporovi kroz istoriju retko kada mogu da se porede i u slučaju Kosova Srbija je prekasno shbvatila da su i u njenom interesu ponude za autonomijom (Kosova) i budućnost vezana za EU. Srbija neće mirno prihvatiti odvajanje Kosova – nijedna zemlja na svetu ne bi mirno prihvatila gubitak dela teritorije. Istina, Srbi neće ponovo uputiti izazov NATO-u.Medjutim, ma kakve mere Beograd preduzeo unutrašnje politička scena će se radikalizovati i izolovana, od mnogih kudjena zemlja mogla bi biti odgurnuta još dalje od EU i u rusko naručje. Noel Malkolm pisao je o Kosovu:“Jugoslovenska kriza počela je na Kosovu i tamo će se završiti“.Imajući u vidu sve medjunarodno-pravne probleme koje krije priznavanje Kosova, ovog 10.tog decembra kriza na Balkanu sigurno neće biti rešenja“, piše minhenski „Ziddojče cajtung“.