Samit EU prošao bez konkretnih odluka

Nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Nikola Sarkozi dali su sve od sebe da u Briselu, na samitu Evropske unije, prikažu harmoničnu sliku. Kancelarka je novopečenom ocu Sarkoziju za njegovu ćerkicu Juliju poklonila plišanog medu.

Kad je o ključnim pitanjima reč, kao što je reprogramiranje grčkog duga, spasavanje banaka i proširenje Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF), odluke su donesene, ali se još moraju razraditi tehnički detalji.

Poruka upućena iz Brisela glasi: Tražimo dugoročna rešenja za dužničku krizu. Angela Merkel i Nikola Sarkozi su se na konferenciji za novinare pojavili zajedno. Francuski predsednik je rekao da se sa nemačkom kancelarkom uglavnom slaže u vezi sa detaljima oko Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF), kao i finansijsko-tehničkim detaljima. Međutim tehnički detalji tek treba da budu formulisani i moraju proći i u Bundestagu.

Ni stručnjaci nisu sigurni

Evropska centralna banka neće igrati nikakvu ulogu u proširenju Evropskog fonda za finansijsku stabilnost. Štampanje novca za paket pomoći za Evropsku centralnu banku ostaje tabu, kategorična je bila Merkelova. Stručnjaci su trenutno angažovani na dva modela kako bi osigurali investitore koji kupuju obveznice prezaduženih zemalja.

Međutim, da li će na kraju sve funkcionisati, kada je o održivosti prodaje obveznica Italije i Španije reč, to ne zna ni nemačka kancelarka.

"Ni stručnjaci koji bi to trebalo da nam objasne, zapravo ne znaju koji je korak stoprocentno pravi. Jer, ulazimo na novi teren, u nešto što se još nikada nije desilo monetarnoj uniji evrozone", izjavila je Merkel.

Francuski predsednik je rekao da se radi o pokušaju rešavanja najteže krize koja je do sada pogodila Evropsku uniju. A to se ne može uraditi jednim potezom, dodala je Angela Merkel na zajedničkoj konferenciji za novinare.

Nova pravila

Drugi deo Samita EU koji će se održati u sredu (26.10.) neće biti i poslednji krizni sastanak, istakla je Merkel. Jer, mora se razgovarati i o budućem izgledu monetarne unije kao i pojačavanju mehanizama kontrole. "Ali, mi ćemo u sredu morati da izađemo sa konkretnim zajedničkim koracima koji će se nadopunjavati."

Nakon prevladavanja aktuelnih problema moraju se urediti nova pravila, izjavili su pojedini šefovi država i vlada. Mnogi su kritički gledali na moguću direktnu intervenciju jednog organa Evropske unije. Nemačka želi strožija pravila, jače kontrole kao i pravo žalbe pred Evropskim sudom pravde, i čak, ako je potrebno i promenu sporazuma EU. Međutim, o tome šefovi država i vlada žele da razgovaraju u decembru.

Da bi finansijska tržišta povratila poverenje u evro-zonu i nastavila da kupuju državne obveznice Španije, Italije i Francuske, pre svih Italija mora da pogura ekonomske i strukturne reforme. Francuski predsednik Sarkozi: „Mi i dalje imamo poverenja u sve političke, finansijske i ekonomske odluke Italije.

Predsednik saveta EU Herman van Rompej bio je konkretniji i od Italije otvoreno tražio da se više potrudi kako se ne bi izgubilo poverenje u tu zemlju.

U sredu (26.10.) nastavlja se samit u Briselu. Popodne će se odlučivati o bankama, a uveče će biti reči novom planu za Grčku.

Autori: Bernd Rigert / Svetozar Savić
Odg. urednik: Jakov Leon