Samit integracije u Berlinu

Tačno 80 probranih učesnika raspravljalo je o tome kakou nemačko društvo bolje integrisati ljude stranog porekla.I mada na ovom sastanku nije moglo da se čuje ništa novo – bio je važan – smatra u svom komentaru Monika Ditrih.

Samit integracije je dobra stvar, jer povezuje dva pogleda na problem.Prvo – Nemačka je useljenička zemlja i drugo - za integraciju je potrebno postojanje onoga što se u nemačkoj naziva lajtkultur – što u bukvalnom prevodu znači vodeća kultura – ili sistem tipičnih vrednosti u društvu.

Dakle integracija i sistem tipičnih vrednosti u društvu se ne mogu odvajati jedan od drugog – mada to možda na početku zvuči protivrečno.

Dugo godina poltičke snage desno od centra nisu htele da prihvate činjencu da je nemačka useljenička zemlja.I danas konzervativci reč useljnička zemlja ne vole ni da izgovre, samo ako se mora.

Tim više začudjuje što je upravo jedna kancelraka iz redova hrišćansko demokratske unije pozvala na samit o integraciji.

Stvarnost odavno izgleda tako da u nemačkoj živi mnogo stranca – najnoviji statistički podaci pokazuju da ovde živi 15 milioan ljudi sa kako se ovde kaže migrantskom pozadinom.Znači – nemačka je useljnička zemlja i njoj su potrebni useljenici.

Ali okrenimo se sada sistemu tipičnih vrednosti u društvu - lajtkulturi – pojmu koji je dugo vremena bio priman s negodovanjem pogotvu u redovima levičarske inteligenicje – koja je sumnjala da se iza nejga krije nacionalstički osećaj nemačke nadmoći koji bi se nametno useljnicima. Medjutim kada se kaže lajtkultura – misli se na konsenzus o svim onim vrednostima koje čine nemačko društvo.

«Biti Nemac nije ništa naročito ali je nešto sasvim odredjeno»– reako je jednom socijaldemokrata Rihard Šreder.A to odredjeno je upravo ono na šta misli kada se upotrebljava pojam lajtkulture.Tu spadaju privrženost – demokratiji,slobodi i solidarnsoti. Jednakost polova. Ljubav prema bližnjima, hrišćnaske vrednosti, neprkisnovenost ljudskih prava.

U sistem vrednosti koje čine nemačku kulturu spada i ustav i sećanje na zločine koje je nemačka počinila u prošlosti.Isti kao i nemački jezik, možda i nacionalna himna i tri boje – crna,crvena i zaltna.Jer, za malo osećanja mora biti mesta.,dakle i za patriotska osećanja.Onaj ko želi da postane gradjanin ove zemlje – ne treba samo da ode u opštinu u uzme svoj pasoš.Taj neko ima pravo na ceremoniju, na slavlje na ritual.

Sve je to ta vodeća kultura – i svako ko živi u Nemačkoj – svi oni koji su odnekuda došli ovde da žive, oni koji su primili državljanstvo, levičari i desničari, stari imladi – od svih njih se traži – da utiču na taj sistem vrednosti. Jer traži se konsenzus vrednosti, ako se ljudima koji ovde dolaze želi dobordošlica.A onaj ko ovde želi da živi, taj mora prihvati konsenzus vrednosti.

To je poruka ovog samita integracije. I mada na sastanku nije bilo nekih suštinkih novina – ova poruka je važna i ispravana.