Samit NATO

Portparol NATO, Džejms Apaturaj je istakao da će vođi NATO nastaviti raspravu o tome šta preobraženi NATO treba da bude i kakvu ulogu u budućnosti treba da ima, posebno, kako je naglasio, "u projektovanju svojih snaga". Apaturaj je potvrdio da će rasprava o novom generalnom sekretaru Atlantskog saveza biti nastavljena danas.

Porptarol NATO-a rekao je da je raspravljano da kolektivna bezbednost i dalje bude zasnovana na članu 5. povelje NATO-a, prema kojem se napad na jednu članicu NATO-a smatra napadom na sve članice, koje mogu da preduzmu neophodne akcije uključujući upotrebu oružanih sredstava.

Unaprediti odnose sa Rusijom

Apaturaj je rekao i da su svi lideri NATO istakli rešenost da se unaprede odnosi s Rusijom. "Rusija je veliki evropski partner s kojim NATO treba i želi da sarađuje na obostranu korist", bio je, kako je rekao Apaturaja, stav svih šefova država NATO. Prema njegovim rečima, NATO će s Rusijom razgovarati i o onome oko čega nema saglasnosti, a to su, rečeno je na samitu, pre svega načelo da u 21. veku ne može biti sfere uticaja, kao i da se mora poštovati slobodna volje Gruzije da određuje sopstvenu budućnost.

Nije imenovan Sheferov naslednik

Na večeri u Baden Badenu, kojom je otvoren samit na 60. godišnjicu Alijanse lideri nisu uspeli da postignu dogovor o nasledniku Japa de Hop Shefera koji odlazi s čela NATO 31. jula. Njega podržavaju najznačajnije evropske zemlje i SAD, a protivi se Ankara, zbog, kako je u petak u Ankari naveo turski premijer Redžep Tajip Erdogan, njegovog držanja tokom krize 2006. oko karikature proroka Muhameda objavljenih u danskim novinama.

Najveću operaciju NATO trenutno ima u Avganistanu i Turska, jedina muslimanska zemlja članica, strahuje da bi izbor Rasmusena mogao da rasplamsa neprijateljski stav muslimanskih zemalja prema Zapadu. Za izbor je potrebna podrška svih 28 članica.

Zvaničnici NATO-a rekli su ranije da odluka, koja je trebalo da bude doneta na samitu, mogla biti odložena do juna, ali to istovremeno slabi šanse Rasmusena. Kandidati za šefa NATO-a su i norveški ministar spoljnih poslova Jonas Gahr Stere i bivši britanski ministar odbrane Des Braun, dok se poljski šef diplomatije Radoslav Sikorski danas povukao iz trke.

Suzavac na demonstrante

Policija u Strazburu ispalila je suzavac na demonstranate koji su kamenjem gađali zvaničnike uoči početka samita NATO - što je prvi sukob nakon više malih i mirnih skupova. Policija je saopštila da je nekoliko stotina demonstranta počelo da pali barikade od drvenih greda i kanti đubreta na putu koji vodi u kamp u Strazburu, gde su smešteni demonstranti, prenosi agencija AP. Agencija Rojters javila je da je policija upotrebila vodene topove da rastera demonstrante koji su se spontano, obučeni kao klovnovi, okupili blizu kampa. Organizator protesta Moric Folkac tražio je od učesnika protesta da se vrate u kamp u Strazburu, gde je odselo oko 3.000 ljudi i da sačekaju proteste koji su planirani za subotu. Portaprol mreže "Zaustavite NATO" (Block NATO) Kristof Klajn rekao je ranije da je izbegavanje nasilja jedan od glavnih ciljeva demonstranata, ali da će demonstranti verovatno doći u dobro čuvan centar Strabzura.

Snažne mere bezbednosti

Oko 15.00 nemačkih policajaca, uključujući 31 jedinicu za sprečavanje nemira, i 9.000 francuskih policajaca je angažovano za samit. Nemačke vlasti su procenile da će do 25.000 demonstranta učestvovati u nekoliko protesta u Baden Badenu i Kelu. Francuski ministar unutrašnjih poslova je rekao da bi 30.000 do 40.000 demonstranta moglo da se pojavi u Strazburu.

Autor: Beta-Rojters

Odgovorni urednik: Dijana Roščić