Samo da nema talasa

Za Grčku je nakon punih 12 sati pregovora u Briselu zaduvao povoljan vetar. Finansijska pomoć Brisela ponovo je pokrenula grčki katamaran s mrtve tačke. Na horizontu se čak nazire i toliko željeni otpis dugova. Povrh svega, izbeglička kriza nije ugrozila turističku sezonu, koja će verovatno biti rekordna. Međutim, Grčka ne prkosi brojnim krizama u Evropi, nego jedri isključivo zato što krize postoje. Turistička branša ove zemlje, uz Španiju i Portugaliju, profitira zbog terorističkih napada u Turskoj, Egiptu i Tunisu.

Ove krize idu na ruku prvenstveno premijeru Aleksisu Ciprasu. Posada u utrobi grčkog jedrenjaka je umorna, između ostalog i zbog toga što novousvojene mere štednje pogađaju uglavnom obične građane. Od 1. juna biće povećan PDV na brojne namirnice i pića. Poskupljuju benzin, dizel gorivo, lož ulje, ali i struja, cigarete i alkohol. Ipak, nema Grka koji bi rizikovao i dizao pobunu na brodu koji se ionako jedva drži na vodi. Većina njih se oprostila od nade da će izbor nekadašnjeg autsajdera Ciprasa označiti novi početak, prekid mera štednje i saradnje sa Trojkom, te slomiti moć oligarhije u toj zemlji.

Vetra nije bilo niotkuda, a onda je zaduvalo iz pravca Brisela. Svi ministri finansija iz zemalja evrogrupe su hvalili spremnost vlade u Atini da usvoji nove mjere štednje. Čak je bilo reči o ponovnoj uspostavi poverenja. Niko nije spominjao da je reforme još odavno trebalo da budu sprovedene. Grci kaskaju dobrih šest meseci u sprovođenju onoga što je već dogovoreno, poput modernizacije poreskog sistema.

Nagrada Grčkoj nije usledila zbog ažurno sprovedenih mera štednje. Evropljani jednostavno nisu hteli da usred debate o Bregzitu, mogućem izlasku Velike Britanije iz EU, obnove i debatu o Greksitu, izlasku Grčke iz evrozone. U moru kriza, od Ukrajine, preko izbeglica i terorističkih napada, EU jednostavno želi da barem ovaj problem skine s vrata. To je učinjeno i u slučaju Španije i Portugalije koje su debelo prekršile pravila Sporazuma o stabilnosti evra, ali im je umesto izricanja kazne odobren novi rok da ispune uslove. U krizama pogođenoj EU pridržavanje pravila je postalo od drugorazrednog značaja, i to više nego što je do sada bilo uobičajeno.

To što je sastanak u Briselu trajao toliko dugo ne treba zahvaliti Evropljanima, nego predstavnicima MMF-a. MMF je prvobitno tražio oprost dugova Grčkoj, bez sprovođenja novih mera štednje. Postojala je opasnost da bi se tima izazvala nova talasanja. Umesto toga, MMF je dobio komplikovan sporazum s Grčkom i EU koji će se sprovoditi u tri faze. Predstavnici ove finansijske institucije sada proveravaju da li dogovorene mere dovoljno rasterećuju Grčku.

Predlog o otpisu dugova, takozvani haircut, koji Nemačka striktno odbacuje, više nije na stolu, ali je evrogrupa spremna da frizira dugove, odnosno da ih malo sreže. To je kompromis koji su vešti finansijski eksperti maskirali i upakovali u komplikovane ugovore o plaćanju kamata i produženje rokova za vraćanje kredita. MMF može da živi s tim, a nemački ministar finansija Volfgang Šojble može punim jedrima da zaplovi ka novom izlasku sunca u Berlinu.