Čim prođe nekoliko sati od polaganja predsedničke zakletve, Donald Tramp će zaustaviti Obaminu zdravstvenu reformu, rekao je Trampov budući potpredsednik Majk Pens. Među Demokratama je naravno odjeknulo zvono za uzbunu – a još više među milionima Amerikanaca koji pre pomenute reforme nisu bili zdravstveno osigurani. Jer, takve dekrete predsednik SAD može da izdaje i bez velikog zaleta, i bez saglasnosti Kongresa.
Barak Obama se sada sa svojim pristalicama u Kongresu savetuje o tome kako da pobacaju klipove pod noge Republikanaca. Po njegovom mišljenju, oni ni u kom slučaju ne bi smeli da pomognu Republikancima da reformišu Obaminu reformu.
Pri tome je Tramp više puta jasno stavio do znanja da ceni, i žali da zadrži, određene delove Obaminog zdravstvenog sistema. Ljudi koji za sobom imaju istoriju bolesti, trebalo bi da ostanu zdravstveno osigurani. A mladi ljudi bi do svoje 26. godine trebalo da budu osigurani – preko roditelja.
Doduše, sve to ima svoju cenu. A najvažnije dosadašnje obećanje Trampa i Republikanaca jeste da će zdravstveno osiguranje pojeftiniti. Do sada, međutim, niko nije razumljivo objasnio kako to može da se ostvari. Republikanci su neodređeno najavili da hoće da unesu veću konkurentnost u zdravstveni sistem. Ali, da bi sproveli odgovarajuću reformu, moguće je da bi morali da se oslone na pomoć Demokrata.
I dalje na kursu konfrontacije
Najava Majka Pensa pokazuje, međutim, da to nije cilj Republikanaca. To im nije ni potrebno, jer od 20. januara oni neće imati samo većinu u oba doma Kongresa, već postavljaju i predsednika.
No, trezveno gledano, Republikanci u prvim nedeljama Trampovog predsedničkog mandata i pored svega toga neće moći mnogo toga da učine. Jer, dekretom se mogu regulisati samo neke pojedinosti, a za temeljnu reformu zdravstvenog sistema je potrebna saglasnost Kongresa.
Dotle Republikanci ipak nisu stigli. Oni u fioci nemaju sinhronizovane, konkretne reformske planove. Naposletku, mnogi među njima još protekle jeseni nisu ni računali s tim da će tako brzo poneti političku odgovornost u Vašingtonu. Utoliko su i loše pripremljeni.
Onaj ko hoće da vlada, mora biti konkretan. Sada više nikome nisu potrebni prosti predizborni slogani.