Samo u Banjaluci protiv Deklaracije

Beograd

Potpisivanje trojne deklaracije u Istanbulu veoma je važno za poboljšanje zahladnelih odnosa između Beograda i Sarajeva, ocenjuje za Dojče vele Dragan Đukanović, član Foruma za međunarodne odnose. Iako svi sastanci te vrste obiluju velikim rečima i obećanjima, Đukanović Deklaraciju ipak vidi kao dobar korak za napredak bilateralnih odnosa između Bosne i Hercegovine i Srbije.

„U svakom slučaju, ova trojna deklaracija, koja je potpisana u Istanbulu, daje mogućnost da se odmrznu odnosi na najvišem političkom nivou. Ukoliko predsednik Tadić, kao što je rečeno u deklaraciji, poseti Srebrenicu na godišnjicu masakra, i ukoliko članovi Predsedništva BiH zaista posete Beograd, to će omogućiti da se započne rešavanje čitavog niza otvorenih pitanja, a njih je zaista mnogo, i važno je da se s tim započne što pre“, kaže Đukanović.

Istanbulska deklaracija – karika koja nedostaje

Nakon susreta predsednika Srbije i Hrvatske Borisa Tadića i Ive Josipovića, koji su doneli novu perspektivu odnosa u regionu, Istanbulska deklaracija je bila karika koja nedostaje, kaže za Dojče vele Aleksandar Popov, kopredsednik „Igmanske inicijative“. Popov očekuje da će potpisnici deklaracije poštovati njen sadržaj, i da nakon povratka u svoje sredine neće nastaviti sa retorikom i ponašanjem koje je ugrožavalo odnose BiH i Srbije:

„U tom slučaju, mislim da se Haris Silajdžić mora okanuti one retorike koju je do sada imao, i koja je pothranjivala i zapravo davala alibi premijeru Miloradu Dodiku za onakve njegove izjave. Dakle, naravno, ako oni to promene, ako Srbija ne bude više davala takvu bezrezervnu podršku premijeru Dodiku, što proizilazi iz duha ove deklaracije, i ako se Silajdžić okane takve retorike, to će biti dobro i za Bosnu i Hercegovinu i region“, ocenjuje Popov.

Srbija i BiH – zajedno brže na evropskom putu

Posebno je značajno to što je jedan od akcenata u toj deklaraciji evropska perspektiva Turske, Srbije i Bosne i Hercegovine, ističe Dragan Đukanović. Iako i one imaju svoje prepreke na evropskom putu, Srbija i BiH su u tom pogledu u nešto boljem položaju od Turske, kaže Đukanović. Što se tiče BiH i Srbije pozitivno je što su one na trasi svog evropskog puta odlučile da najpre konsoliduju svoje međusobne odnose:

„I to će zasigurno moći da doprinese ubrzanom putu u Evropsku uniju. Pre svega, kroz uspostavljanje nekih drugih vidova saradnje, recimo parlamentarne, i drugih vidova saradnje, gde bi se ubrzao taj proces“, kaže Đukanović.

Poeni za tursku diplomatiju

Aleksandar Popov smatra da niko nije očekivao da će Turska odigrati tako značajnu ulogu u konsolidaciji prilika u regionu. Turska diplomatija je ipak iskoristila svoju šansu, i pametno odigrala taj potez, dodaje Popov. To joj je po njegovim rečima donelo ogromne poene u Evropskoj uniji i međunarodnoj javnosti za konstruktivnu ulogu koju je sada odigrala na Balkanu.

Autor: Ivica Petrović, Beograd

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

U nastavku:

Banjaluka: Istanbulska deklaracija krši Ustav BiH

Istanbulska deklaracija krši Ustav BiH

„Haris Silajdžić nezvanično je boravio u posjeti Istanbulu i za to nije bilo saglasnosti Predsedništva", izjavio je srpski član Predsedništva Nebojša Radmanović. On je ocenio da je Silajdžić time prekršio Ustav BiH.

Banjaluka

Član Predsedništva Bosne i Hercegovine iz Republike Srpske Nebojša Radmanović kaže da je predsedavajući Predsedištva BiH Haris Silajdžić zajedno sa ministrom spoljnih poslova BiH Svenom Akalajem bio u nezvaničnoj poseti Istanbulu i da zbog toga nije mogao prihvatiti nikakav dokument u ime BiH. Za prihvatanje takvog dokumenta i davanje izjava u ime BiH, kako kaže, potrebna je odluka Predsedništva BiH. „Tako kaže Aneks 4 Dejtonskog mirovnog sporazuma i Ustav BiH“, naveo je Radmanović.

Zbog toga će Radmanović, kako je rekao, osporiti Istanbulsku deklaraciju kada ona dođe u Predsedništvo: „Sama deklaracija ima niz stvari koje su nepotrebne i ne znamo uopšte šta znače. Učešćem i prihvatanjem deklaracije, izjavama u ime BiH, Haris Silajdžić je ponovo i po ko zna koji put prekršio Ustav BiH“, rekao je Radmanović.

Prvo uzvratna poseta Tadića

Komentarišući deo Istanbulske deklaracije o najavi posete Predsedništva BiH Beogradu, Radmanović je rekao da je Predsedništvo bilo prošle godine u zvaničnoj poseti bez obzira što dva člana Predsedništva nisu bila prisutna. „Na redu je, po mom mišljenju uzvratna poseta predsjednika Tadića. Zvanična poseta. Kada kažem zvanična, ne računam posete koje je imao Mostaru, Trebinju... Kada neko donese taj predlog, onda ću se ovako ponašati kao što sam vama sada rekao“, rekao je Radmanović.

Radmanović kaže da je pitanje eventualne protestne note Srbiji i Turskoj stvar Predsedništva, ali da protestna nota, kako kaže, ne bi bila svrsishodna jer se radi o unutrašnjoj stvari BiH, a ne o krivici ove dveju zemalja. „Sve to što je urađeno, ne doprinosi stabilnosti unutar BiH niti dobrosusedskim odnosima“, rekao je član Predsedništva Bosne i Hercegovine iz Republike Srpske

U vezi sa pitanjem vojne imovine i prenosa sa entiteta na Ministarstvo odbrane BiH, ukoliko BiH želi u NATO, Radmanović je ocenio da je reč o novim pritiscima na Republiku Srpsku i novim podelama.

Autor: Dragan Maksimović, Banjaluka

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

U nastavku:

Sarajevo: Novo poglavlje u odnosima BiH – Srbija

Novo poglavlje u odnosima BiH – Srbija

Dok kadrovi Saveza nezavisnih socijaldemokrata najavljuju osporavanje Istanbulske deklaracije, većina političkih partija u Bosni i Hercegovini smatra da je susret Silajdžića i Tadića veliki korak napred u normalizaciji odnosa između BiH i Srbije.

Sarajevo

Gotovo sve političke partije u Bosni i Hercegovini smatraju da istanbulski samit predstavlja zaokret u odnosima između Srbije i BiH i krupan korak naprijed u rešavanju otvorenih pitanja između dveju zemalja. Ono što zabrinjava jesu reakcije kadrova Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), kaže predsednik „Naše stranke“ Bojan Bajić.

„Jedan deo tog straha je zbog činjenice da će BiH i Srbija sada razgovarati kao država sa državom, kako i treba, a druga stvar, sada će opet Republika Srpska sa ovakvim rukovodstvom postati nekakva crna rupa koja ne razume kakva se to kretanja dešavaju u regionu“, kaže Bajić.

Bajić dodaje da je reakcija SNSD-a ipak očekivana, jer je, kaže, „dezorijentisana vladajuća elita u Republici Srpskoj izgubila svaki smisao za realnost“. „Zapravo je eliti u RS više odgovaralo da bošnjački član Predsedništva BiH ostane posvađan sa Tadićem. I zato je, između ostalog, ovaj potez dobar“, smatra Bajić.

Svaka regionalna inicijativa za poboljašanje odnosa je pozitivna

Socijaldemokratska partija (SDP) Bosne i Hercegovine smatra da samit u Istanbulu predstavlja važan doprinos smirivanju političkih tenzija u regiji, kaže član Glavnog odbora te stranke Damir Mašić. „Ljudi koji su palili požare pre četiri godine, rušenjem aprilskog paketa ustavnih promena, očigledno su došli pameti i počeli da rade nešto konkretno. Mi zaista podržavamo tako nešto i SDP će biti podrška svim onim snagama koje su opredeljene za što brži pristup Bosne i Hercegovine EU-integracijama“, kaže Mašić.

„Svaka regionalna inicijativa u kojoj ključni političari susednih država žele da poboljšaju međusobne odnose je dobrodošla“, izjavio je za Dojče vele predsednik Demokratske partije Dragan Čavić. „Više bih voleo da se to dogodilo bez posrednika, i bilo bi mnogo korisnije da je ta relacija uspostavljena davno pre. Mislim da je dobro da gospodin Silajdžić, nakon toliko godina odbijanja da se sastane s bilo kim iz političkog života Srbije, to konačno i učini, i razgovara o budućnosti“, kaže Čavić.

Čavić tvrdi da je osuda samita u Istanbulu licemerna, jer je SNSD u izborne svrhe očigledno spreman da žrtvuje dosadašnje dobre odnose sa Tadićevom Demokratskom strankom. „U suštini, politika SNSD jeste politika konflikta i njima ne odgovara nikakva politika koja izlazi iz tog konceptnog okvira“, ocenjuje Čavić.

Svi bi trebalo da se zalažu za uspeh deklaracije

Potpredsednik Stranke demokratske akcije (SDA) Šefik Džaferović tvrdi da bi svi u BiH trebalo da učine sve kako bi Istanbulska deklaracija uspjela. „Mogu samo podržati oblike saradnje na principima ravnopravnosti i uvažavanja, a samit u Istanbulu je i održan na tim principima i može samo doprineti regionalnoj saradnji, kako na zapadnom Balkanu tako i na prostoru jugoistočne Evrope“, izjavio je Džaferović.

Komentarišući rezultate samita i osude SNSD, analitičarka iz Banjaluke Tanja Topić kaže da su se političari i institucije Republike Srpske do juče smatrali nosiocima ekskluzivnog prava u odnosima sa Srbijom. „Tako da to zapravo pokazuje da se radi o jednoj politici koja je opterećena inatima, stavljanjem neprekidnih prepreka, kao da ne postoji neka volja u političkom društvu BiH da se napravi iskorak napred“, ocenila je Tanja Topić.

Najoštriji u osudi samita u Istanbulu bio je član Predsedništva BiH Nebojša Radmanović. On je izjavio da deklaracija iz Istanbula neće doprineti stabilnosti Bosne i Hercegovine niti uspostavljanju dobrosusedskih odnosa sa Srbijom. Najavio je da će deklaraciju osporiti u državnom Predsjedništvu.

Autor: Samir Huseinović, Sarajevo

Odgovorni urednik: Ivan Đerković