Samoubistva zbog pamuka?

U Indiji je 2002. godine prvi put počela proizvodnja genetski manipulisanog pamuka. Zagovornici te metode tvrde da samoubistva nemaju ništa sa tim, i da su razlozi višestruki, među njima čak i monsuni.

„Samoubistava među seljacima bilo je i pre početka uzgoja genetski manipulisanog pamuka“, kaže stručnjak za poljoprivredu iz Ludhijane S.S. Džohal. „Takav pamuk je upravo spasao mnoge seljake. Jer, oni ne moraju da kupuju skupe pesticide i ostvaruju veću dobit. Ponekad se troškovi povećaju, ili se ispostavi da su parcele premale da bi od njih mogla da se prehrani porodica. U takvim situacijama mnogi se prezadužuju, ne mogu da vrate dugove i u samoubistvu vide jedini izlaz iz te situacije“, smatra Džohal.

Neproduktivna poljoprivreda

Više od 80 odsto indijskih farmera ima polja koja su manja od dva hektara. U Indiji oko dve trećine stanovništva živi od poljoprivrede, što je ogroman broj ako imamo u vidu da je reč o zemlji sa millijardu i trista miliona stanovnika. I pored toga, poljoprivreda je neproduktivna i njen doprinos indijskom privrednom bumu je beznačajan.

„Kada jedan seljak nema dovoljno veliko zemljište, onda mu ni genski manipulisano seme ne može pomoći da se izvuče iz krize. On nikada neće uspeti da poveća svoju dobit toliko da može normalno da hrani porodicu“, kaže Džohal.

U poslednje vreme sve je više inicijativa da se u gajenju poljoprivrednih kultura primene alternativne strategije. Ekološka poljoprivreda postaje sve popularnija, a stručnjaci smatraju da, dugoročno gledano, ona može da smanji gubitke u proizvodnji i poveća dobit seljaka.

Autori: Prija Eselborn / Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković