Samoubistvo kao "igra" za decu

Nasibulahu je bilo tada samo devet godina, ali su talibani odlučili da treba da okonča svoj život - iakoje zapravo tek počeo da živi. Igrao se na obali potoka svog rodnog Kandahara na jugu Avganistana kad ga je otela skupina muškaraca. Odveli su ga na njemu nepoznato mesto, držali su ga zatvorenim i "prali su mu mozak" mišlju kako je izabran da bude "Božji ratnik" i kako mu je suđeno da u samoubilačkoj akciji žrtvuje svoj život.

Ipak ni talibani nisu bili sigurni da će mališan shvatiti takve "uzvišene" ciljeve pa su ga sa eksplozivom opasanim oko pojasa poslali u grad s jednostavnim savetom: "Kad vidiš vojnike, spoji ove dve žice". Nasibulah je imao sreće: prvo nije video vojnike, nego policajce i drugo, nekako je ukapirao da onda još ne treba da spoji žice koje bi izazvale eksploziju.

Siromašne je lako prevariti

Umesto toga su policajci zgrabili mališana, skinuli mu njegov opasan teret i odveli ga u posve drugi kraj Avganistana. Potrajalo je dvadeset dana dok službenici nisu pronašli njegovog oca - koji je i sam tražio svog sina kao sumanut. Suze radosnice su tekle potocima, jer sramežljivi Nasibulah nije želeo da umre. On je hteo kući, svojoj porodici. I njegov otac nije mogao da veruje: "Svuda sam ga tražio, pešice i autom. 72 dana sam ga tražio."

Siromaštvo je važan činilac koji talibanima stravično olakšava pridobijanje dece. Obećavaju im se golemi iznosi novca kao nagrada za njihovo delo i uveravajuse da će njihova porodica biti ponosna što su počinila takva "sveta dela". Naravno, nikad se ta obećanja ne ispune, ali talibani računaju da deca uopšte ne mogu da shvate posledice svog čina, po sebe i svoju okolinu, objašnjava Azizudin Hemat, direktor odeljka za pshilološku pomoć zdravstvenog ureda u Kabulu: "Deca koja su i sama spremna da umru u samoubilačkom napadu, često su odrasla u strogo religioznim porodicama. Mnogo je lakše regrutovatu takvu decu."

Psihologija važnija od broja žrtava

Korišćenje dece u brojnim oružanim sukobima u Avganistanu ima dugu tradiciju. Već u ratu protiv Sovjetskog Saveza su deca angažovana kao vojnici za "učestvovanje u džihadu", priznaje i general i bivši zapovednik avganistanskih snaga Atikulah Amarkhel. I danas još uvek funkcioniše takva propaganda i mnogi mališani se odazivaju pozivima čak i bez znanja roditelja.

Ipak, ovakvi samoubilački napadi su novo, još stravičnije poglavlje u oružanom sukobu. General objašnjava kako glavni zadatak takvih napada mališana čak i nije smrt nekoliko vojnika, nego je to psihološko vođenje rata: "Neprijatelj želi moralno da oslabi protivnika takvim samoubilačkim napadima. Poznato je u kojoj mjeri strane vojnike šokira činjenica da i dete može biti napadač-samoubica. Ovaj rat nije borba na otvorenom bojištu, nego je to gerilski rat. Talibani žele da oslabe neprijatelja - svim sredstvima i uz bilo koju cenu."

Autori: Vaslat Hasrat-Nazimi / Anđelko Šubić

Odg. urednica: Ivana Ivanović