San o mirnoj Evropi

On je taj koji čuva jedinstvo Evropske unije. Uz ovo kratko i jasno obrazloženje je još protekle godine doneta odluka da se predsedniku Evropske unije Hermanu van Rompeju dodeli Karlova nagrada za 2014. godinu. Tada se činilo da je sa Evropskom unijom manje-više sve u redu. Ekonomska kriza je dovedena pod kontrolu. Injekcijama u milijardama evra su posrnule zemlje spašene od finansijskog kolapsa.

A onda je, 25 godina nakon pada komunizma, došla kriza u Ukrajini i sa njom opasnost od novog hladnog rata. Tako je istok Evrope još više dospeo u fokus Zapada, koji je prisiljen da reaguje na novu pretnju iz Rusije. Šef Kremlja Vladimir Putin je, protivno svim međunarodnim sporazumima i dogovorima, prekrajajući geopolitičku kartu, doveo Zapad pred svršen čin.

Aneksija Krima je samo jedan primer za to. Ekonomske sankcije protiv agresivne politike Moskve, kao i ekonomska i politička pomoć zemljama istočne Evrope koje žele da se oslobode Putinovog neprijateljskog zagrljaja – to je mešavina koja Evropskoj uniji ponovo daje sjaj i odlučnost, osobine, koje su se proteklih godina činile izgubljenim.

Mir umesto zidova

Sada je Evropa, dodelom Karlove nagrade, ponovo poslala pravu poruku. Zbog krize u Ukrajini promenjen je tok ceremonije u Ahenu. Po prvi put od kada se dodeljuje Karlova nagrade, nije bilo velikih pohvalnih govora za lauerata. Umesto toga su u Ahen pozvani premijeri tri istočnoevropske zemlje koje su nekada bile u sastavu Sovjetskog saveza: Ukrajine, Moldavije i Gruzije, kako bi izvestili o napetoj situaciji u njihovim zemljama.

Arsenij Jacenjuk, Julij Lanča i Irakli Garibašvili su istakli opredeljenost njihovih zemalja za Evropsku uniju. Samo nekoliko dana nakon izbora za Evropski parlament, na kojima su vetar u leđa dobile snage kritički nastrojene prema EU, poruka iz Sale za krunisanje kraljeva u Ahenskoj većnici glasi da mnogi narodi u susedstvu sanjaju zajednički san o miru i slobodnoj Evropi.

Hrabri nastup tri evropska premijera ostavio je dubok utisak na sve. Kada ukrajinski premijer Jacenjuk kaže da niko nema pravo da u Evropi povlači nove granice ili da podiže nove zidove, onda se to najbolje može razumeti u nekada podeljenoj a sada ujedinjenoj Nemačkoj. A kada njegov moldavski kolega po funkciji ukaže kako su evropske integracije egzistencijalno pitanje, onda i poslednji kritičari proširenja shvate da ti narodi i zemlje imaju ogromnu želju da žive u zajedničkoj Evropi. Neoprostivo bi bilo prepustiti ih sebi. Ljudima u Ukrajini, Moldaviji i Gruziji je potrebna jasna evropska perspektiva.

Evropa umesto Evroazije

Sigurno je bila slučajnost što se termin svečane dodele Karlove nagrade u Ahenu poklopio sa osnivanjem Evroazijske ekonomske unije u Astani, glavnom gradu Kazahstana. Nakon višegodišnjih nastojanja Rusiji je uspelo da dve bivše sovjetske republike (Belorusiju i Kazahstan) namami u zajedničku uniju. Ipak, u sastavu te unije najviše nedostaje Ukrajina. Ona je ovom ruskom savezu okrenula leđa.

Niko organizatorima – a najmanje Herman van Rompej – neće zameriti što su premijeri Ukrajine, Moldavije i Gruzije stajali više u centru pažnje nego dobitnik Karlove nagrade. Van Rompej je neupadljivo ali odlučno godinama vodio politiku otvaranja EU ka istoku. Time je on dao svoj doprinos uspehu Evropske unije. I istok Evrope bi trebalo da sada da svoj doprinos, kako bi san o ujedinjenoj Evropi postao stvarnost.