Sankcije – na čiju štetu?

Predsednik Sjedinjenih Država deluje odlučno i energično dok putuje po Evropi: „Mi smo složni u oceni da Rusija mora plati cenu za svoje dosadašnje postupke“, izjavio je Barak Obama u Amsterdamu nakon sastanka sa predsednikom vlade Holandije Markom Rutom. Pri tom se misli na strože sankcije Zapada protiv Rusije. Obama deluje kao da je ubeđen u njihovu delotvornost: „Povećanje obima sankcija imalo bi osetne posledice za rusku privredu“.

Nasuprot tome, partneri iz Evrope ostaju skeptični. Sankcije bi mogle da imaju negativan uticaj na privrednu situaciju u državama koje su ih zavele, jer su trgovačke veze između zapadnih zemalja u Evropi i Rusije daleko jače nego one između Moskve i Vašingtona – od ruskih turista na Kipru, do bogataša na londonskoj berzi.

Ako novac prestane da teče...

Privrednici u Nemačkoj plaše se gubitaka koje bi sankcije mogle da izazovu. Za nemačke firme, ulozi su visoki – takav utisak se stiče kada se poslušaju predstavnici velikih kompanija. „Već osećamo opterećenje zbog promene kursa rublje“, kaže direktor „Opela“ Karl Tomas Nojman za časopis „Automobilvohe“. On predviđa da će Rusija postati najveće tržište za automobile u Evropi do 2020. godine.

Tu su i drugi stručnjaci koji upozoravaju na moguću privrednu štetu: „Ljudi koji se u trenutnoj raspravi intenzivno zalažu za sankcije protiv Rusije, igraju se vatrom“, kaže Martin Zonenšajn, savetnik firme „A. T. Kerni“ zadužen za centralnu Evropu. „Posledice po nemačku privredu i društveno blagostanje sigurno bi bile fatalne.“ U trenutnoj situaciji, investitori u Rusiji preuzimaju velike rizike, tvrdi Zonenšajn.

Poslovni ljudi pažljivo prate odluke političara i nadaju se da će se provući bez prevelike štete. Firme koje izvoze ili ulažu novac u Rusiju već su prilagodile svoja očekivanja: „Godina 2014. trebalo je da bude zaista dobra godina za ulaganje nemačkih preduzeća u Rusiju“, kaže Fokler Trejer, zamenik predsednika nemačke Industrijske i privredne komore. „Ali sada se ulaganja odlažu, neke investicije se i u potpunosti otkazuju. Kapital otiče. I nemačke banke trenutno procenjuju Rusiju kao riskantnog poslovnoj partnera i odobravaju manje kredita“. Stiče se utisak da se zapadne kompanije „nadaju najboljem i spremaju za najgore.“

Da li je strah opravdan?

„Zapravo, značaj spoljne trgovine između Nemačke i Rusije isuviše je mali da bi to postao problem“, kaže stručnjak za finansije Jirgen Pfister. Pojedina preduzeća će sasvim sigurno biti pogođena, ali nema velikog rizika po ukupnu nemačku privrednu situaciju, tumači on za Dojče vele.

On napominje da Rusija u ukupnom izvozu Nemačke ima udeo od samo 3,8 odsto. Primera radi, u Rusiju je tokom 2013. otišlo nemačke robe u vrednosti od oko 38 milijardi evra, dok je ukupan nemački izvoz bio preko bilion evra. Ako se pogledaju podaci koji se tiču nemačkih investicija, ulaganja u Rusiju iznose oko 1,8 odsto ukupne sume.

Ipak, Foker Trejer iz Industrijske i privredne komore ostaje zabrinut. On smatra da bi Nemačka mogla da izdrži zavođenje sankcija, ali da bi joj to nanelo štetu. „U ovoj zemlji svako treće radno mesto zavisi od izvoza. I kada se govori o sankcijama, to se tiče gotovo 400.000 radnih mesta ovde u Nemačkoj.“

Kremlj deluje samouvereno

Moskva nije preterano uznemirena zbog planova zemalja iz Grupe 7. Na primer, Juri Kovalčuk, predsednik i najveći akcionarske banke „Rosija“, tvrdi da je ona, zbog američkih sankcija, došla do novih mušterija. Razlog je to što su pojedini klijenti motivisani patriotizmom. Ruski predsednik Vladimir Putin nedavno je i javno rekao da će otvoriti račun u toj banci. Pojedine ruske institucije već savetuju da se transferi novca ne vrše u stranim valutama, već samo u rubljama.

Ipak, i Rusija je ranjiva, smatra Jirgen Pfister. „Prihodi od izvoza zavise pre svega od kupovine na Zapadu. Ako tome zapreti opasnost, privredni uspon Rusije bio bi ugrožen, a on je poslednjih godina ionako veoma slab“, kaže taj stručnjak.

Drugim rečima, vlasti u Rusiji moraće dobro da razmisle o zavrtanju ventila za gas, ako do toga dođe. Uprkos sukobu u Ukrajini, komesar Evropske unije za energetiku Ginter Etinger ocenjuje da ruske isporuke gasa neće biti ograničene. „Polazim od pretpostavke da to nije u ruskom interesu“, kaže taj nemački političar i kao razlog navodi da je „Gazprom zainteresovan za svakodnevnu dobit“. Uz to, Etinger ističe da su Rusiji, osim kupaca za ruske energente, iz Evrope potrebne i investicije. „Bilo bi smisleno da se nemački automobili ne proizvode samo u Ingolštatu ili Zindelfingenu, već i u novim pogonima u Rusiji“, kaže Etinger.

Ako se situacija dodatno zaoštri, sigurno je da će biti više gubitnika nego pobednika. Zbog toga stručnjaci savetuju umerenost. „Ako Rusija stane na pripajanju Krima i ne preduzme ništa više u Ukrajini, trebalo bi da se uzdržimo od težih privrednih sankcija“ kaže Pfister. On smatra da je to pragmatičan stav, koji bi doprineo smirivanju strasti.

Autori: Rajna Brojer / Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković