Sankcije nisu najvažniji problem Rusije

Kada ovih dana evropski mediji izveštavaju o tome da ruskoj ekonomiji preti recesija zbog zapadnih sankcija i pada cena nafte nesumnjivo imaju pravo. Međutim, ekonomske poteškoće u Rusiji su u najvećoj meri rezultat pogrešnih poteza same Moskve. Sankcije Zapada koje su uvedene zbog agresivne politike Moskve prema Ukrajini su ove strukturalne probleme samo dodatno pojačale.

Osnovni razlog pad cena nafte

Tako to vidi i ruski ministar finansija Anton Siluanov. Već krajem novembra 2014. godine on je procenio da bi gubici Rusije zbog "geopolitičkih sankcija" mogli iznositi oko 40 milijardi američkih dolara za godinu dana. Posedice tih sankcija su doduše velike, ali ipak "ne toliko kritične za (politički) kurs i možda za budžet kao što su cene naših izvoznih proizvoda" - dakle nafte i gasa.

Godišnje gubitke zbog pada cena nafte ministar je u novembru procenio na 90 do 100 milijardi američkih dolara. U tom trenutku je daleko najveća ruska izvozna grana izgubila oko 30 posto na vrednosti. Samo kratko nakon toga, kada su gubici već iznosili više od 50 posto, ministarstvo finansija je moralo ponovo svoditi račune. Efekat "spoljnjeg šoka" kako se u Moskvi trenutno opisuje jeftina nafta i sankcije, iznosi sada oko 200 milijardi dolara, izjavio je 29. januara Anton Siluanov iz Gornjeg doma ruskog parlamenta. Pad cena nafte uticao je i na dramatičan pad vrednosti rublje krajem 2014. godine koji je postao spektakularni nagoveštaj velike krize. Od tada kurs rublje oscilira otprilike sinhronizovano sa padom cena nafte. Ruski osnovni problem se naime sastoji u tome da se njeno političko vođstvo predugo uzdalo u to da priliv petrodolara nikada neće presušiti i zapanjujuće malo učinilo za modernizaciju i diversifikaciju domaće privrede.

Strukturalna kriza domaće proizvodnje

A ruska privreda je počela da slabi još u proleće 2013. godine čemu je krivac bila sve lošija klima za investicije. Već u ljto 2014. godine svuda su bile prisutne recesivne tendencije - još pre nego su cene nafte vrtoglavo pale i EU pribegla uvođenju ograničenja na putovanja i zamrzavanju bankovnig računa i stvarnih ekonomskih sankcija.

"Sankcije katalizuju razvoj, ali nisu njihov osnovni uzrok", objašnjava Rajner Zele, predsednik Nemačko-ruske spoljnotrgovinske komore i šef Vintershalla, firme ćerke BASF-a koja je više od dve decenije aktivna na ruskom tržištu. Ruski ministar privrede Aleksej Uljukaev je za list "Vedomosti" nedavno govorio o tri krize koje zemlja trenutno mora prevazići: strukturalnoj, cikličnoj i geopolitičkoj. Time su sankcije za njega na trećem mestu.

I premijer Dmitrij Medvedev je krajem januara naglasio da Rusija ima "čitav niz" velikih problema koji "nisu u direktnoj vezi sa spoljnim uticajima i promenama cena nafte". Jedna od osnovnih nevolja, rekao je bivši ruski predsjdnik, je u tome da su u poslednjih 10-12 godina plate u zemlji porasle brže nego produktivnost.

Kontra-akcije iz Moskve vode eksploziji cena

Značaj ekonomskih sankcija EU, koje traju tek pola godine, ne bi dakle trebalo biti precenjeno: Kuba, Severna Koreja i Iran žive godinama i decenijama sa mnogo težim sankcijama. Većina ekonomskih sankcija uvedenih 1. avgusta, a potom proširenih 12. septembra, su ionako prilično pojedinačne: Primera radi zabrana isporuke oružja kao i opreme za naftnu industriju u Arktiku.

Ono što je zaista bolno jeste samo ograničeni pristup evropskom tržištu kapitala za neke velike banke i državne naftne koncerne i koncerne vojne industrije. Međutim upravo su ti koncerni na zapadu izuzetno zaduženi i u što skorije vreme moraju platiti svoje kredite u milijardama. I šef Spoljnotrgovinske komore Folker Trajer polazi od toga da će treći stepen sankcija koje je EU uvela Rusiji svoje posledice pokazati tek u ovoj godini.

Delovanje akcija Moskve su nasuprot tome već osetili ruski potrošači. 6. avgusta 2014. godine je predsednik Vladimir Putin dekretom zabranio uvoz životnih namirnica i poljoprivrednih proizvoda iz cele EU. Plan je bio da bi to trebalo imati bolne posledice za evropske poljiprivrednike i istovremeno dati podsticaj domaćim. Međutim domaća poljoprivreda uopšte nema kapacitet da bi profitirala od takvih protekcionističkih mera. Rezultat: cena životnih namirnica je znatno porasla. Nivo inflacije bi, prema zvaničnim prognozama u proleće ove godine, mogao dostići 17 do 20 posto. Ipak već u januaru je Državno tužilaštvo otvorilo istragu jer je ustanovilo porast cena određenih proizvoda i do 150 odsto.